Како је навео Председник Удружења Јадовно 1941. Душан Басташић, нажалост нијебило ни финансијских могућности ни логистичке подршке да сви који осећају пијетет према жртвама овог стратишта у хрватској дођу.
"Очекујемо конкретнију и издашнију подршку институција, пре свега Републике Српске, али и Србије у организовању оваквог једног скупа, јер ради се о једином комеморативном скупу српским жртвама, страдалим у НДХ, које потомци и поштоваоци организују ван граница Србије и Републике Српске", казао је Басташићи и подсетио је да је ово девети пут да Удружење обележава дан сећања на жртве овог усташког злочина у Хрватској.
Подсетио је да се то место страдања налази у Госпићу, на Велебиту, на простору одакле, према његовим речима,потиче највише усташких злочинаца 1941. и 1942. године, од којих су многи након Јадовна наставили исто да се понашају у Јасеновцу.
"То стратиште се налази на подручју где су 1991. године у исте јаме бацани Срби поново после 50 година, о чему има и сведочења. То је подручје у којем нисмо добродошли, о чему сведочи велики број полицијских службеника, разних хрватских служби, којих некада има више него ходочасника", казао је Басташић.
Члан удружења за одбрану ћирилице "Добрица Ерић" из Београда Момчило Мирић, који је био међу онима који су присуствовали обележавању Дана сећања на Јадовно 1941., 30. јуна скренуо је пажњу да заборављање жртве значи њену поновну смрт. "Или много горе од тога, заборав жртве је њено обесмишљавање, укидање права на смисао жртвовања, поништење последњег права жртве да буде жртва и да својим чистим жртвовањем порази насиље. Заборав жртве је победа насиља", поручио је Мирић.
На данашњој конференцији за медије Басташић се осврнуо и на хапшење Данета Лукајића, члана Удружења Јадовно одмах по уласку у Хрватску.
"То хапшење нас је све изненадило, поготово нас је изненадило да у тренутку када постоји протокол између Хрватске, БиХ и Србије о међусобној размени података о процесуирању осумњичених лица, да се одабере тренутак уласка ходочасника у Хрватску".
Он се запитао зашто се хапшење није догодило на самом прелазу, већ нешто даље где је полиција пресекла пут аутобусу, упала унутра, извела троје људи, па онда вратила двоје, а онда како је описао даљи ток догађаја Данета Лукајића са лисицама на рукама, у марици одвезла у Загреб.
Како је навео, хрватски медији су прво пренели да је Лукајић био командант логора на Мањачи, што он, како каже Басташић свакако није био, а касније, исте вечери известили да је он вршио злочине као шеф обезбеђења тог логора.
"Лукајић је био официр ЈНА, а након тога официр војске Републике Српске, имао је своје претпостављене, радио оно што му је наређено, али сигурно ништа што се коси са људским и моралним начелима", тврди Басташић.
Лукајић је, рекао је он, с обзиром да је држављанин Србије и БиХ, одредио као држављанин Србије, одређен му је адвокат по службеној дужности, а породица је дала пуномоћје једном од најбољих хрватских адвоката.
Додао је да се у Удружењу надају да ће Лукајић ускоро бити пуштен на слободу или изручен Србији.
"Он је више пута као сведок и одбране и оптужбе био у Хашком трибуналу и сведочио и чудим се да једног таквог човека, који је био кооперативан, који је више пута боравио у Хрватској ухапсе, поготову на овај начин и у прилици у којој се то десило", истакао је Басташић.
