Међутим, дубоко верујем да педагози кроз предузетништво треба да теже прилици за преиспитивање друштва и детињства – каже нам др Марија Маловић, креаторка едукативног игровног материјала „Андрамоље”, насталог са полазишта да у игри свако дете исписује јединствену причу. Тако су три најважније карактеристике „Андрамоља” интерактивност, трансформативност и вишезначењска форма, у виду великих табли са различитим елементима од дрвета које малишани могу да користе на себи својствен начин.
Мали женски тим, осим Марије Маловић, чине Милијана Лазаревић, Марија Којић и Вања Јовановић.
– Колегиница Милијана и ја смо сарађивале још на студијама, писале радове, излагале на научним конференцијама, просто се дружиле и училе – додаје Марија Маловић. – Много смо промишљале, маштале и свашта испробале, али нисмо могле да направимо играчку, а онда смо упознале дизајнерку Марију Којић, док је радила мастер на тему намештаја за вртиће, јер јој је требала педагошка перспектива. Тако смо схватиле да се добро разумемо и да можемо ићи заједно у овом правцу.
У тиму је била и лингвисткиња Вања Јовановић. Она је помогла да се цела идеја лепо упакује и да тим приступачније прикаже оно чиме се бави.
– Милијана и ја дошле смо до закључка да је већина играчака на тржишту затвореног типа, што значи да имају готова правила, па дечју игру усмеравају у једном правцу и стварају неке стереотипе, као и да се брзо одбацују, а будући да су најчешће од пластике, дошле смо до тога да су еколошки принципи веома важни. Стога смо одлучиле да понудимо нешто што је контратежа томе.
Увиђајући такође колико је значајна улога одраслих у игри, направиле су „Упутство без упутства” намењено родитељима.
– Игра јесте моћна алатка за учење, али без подршке одраслог нема толики потенцијал...
Новац за прототип „Андрамоља” добиле су 2019. од Траг фондације, која их је уједно обучавала како да комуницирају и буду видљиве, а сарађивале су и са Фондацијом Новак Ђоковић, те Ерсте банком.
– Док смо покушавале да „Андрамоље” понудимо тржишту, сви су нас саветовали да тражимо оно што родитељи хоће да чују, типа: „Ово је играчка која ће вашем детету држати пажњу пола сата-сат да ви можете попити кафицу” – открива нам др Марија Маловић, додајући да маркетиншки трикови који у другим браншама пролазе нису оно што је њима као педагозима било прихватљиво. – Идеја да будемо продавци играчака за децу није нам легла, па никада до краја нисмо постале предузетнице које умеју да пливају у том захтевном свету. Али смо зато откриле солидарно предузетништво, чије је начело да све што радимо доприноси праведнијем и бољем друштву.
Тако је настао и блог „Бескрајна промишљања” у склопу њиховог сајта, као место за размену идеја међу заговорницима дечјих права и слобода, те чуварима планете. Као најважније постигнуће издвајају учешће у пројекту „Заиграни”, путем којег су добиле средства да „Андрамоље” уђу у 100 државних вртића, што су искористиле као прилику да са васпитачима и родитељима отворе полемику о образовању за одрживи развој на раном узрасту.
Слађана Милачић
