Ђорђевић се образовао у Бечу, Прагу и Берлину и након краткотрајне приватне праксе радио је као шеф Хируршког одељења Војне болнице у Београду.
За време Првог и Другог српско-турског рата постављен је на место начелника санитета Јужноморавске дивизије (1876) односно Врховне команде (1877).
Након што је напустио лекарску струку, био је градоначелник Београда (1884-1885), затим министар просвете и црквених послова, посланик у Атини (1891-1894) и тадашњем Цариграду (1894-1897), председник Краљевске владе и министар иностраних дела (1897-1890).
Био је оснивач неколико књижевних часописа, као и удружења међу којима су и Српско лекарско друштво (1872) и Српско друштво црвеног крста (1876).
Академија тим поводом планира да у 2020. години објави његове успоме у три тома, као и књигу "Владан Ђорђевић, живот, дело, време".
У Галерији САНУ биће постављена и изложба посвећена академику Владану Ђорђевићу.
