Некада огромна колекција са више од 1.500 аутомобилчића претворена је сада у пробирљив скуп ретких модела, те се у његовој соби налази свега 60 комада. Број је смањила продаја, као и поклањање, а како каже, врло често се преко разних Фејсбук група размењује са осталим колекционарима. Стефан се у последње време определио за сакупљање одређених модела као што су јединствене реплике БМЊ-а, Цитроена и Реноа, међу којима предњачи модел БМВ Е38. Он их сада набавља и у многим светским земљама, а уз помоћ својих пријатеља које има у Немачкој и Француској лакше долази до контаката преко којих поручује своје омиљене мини четвороточкаше.
- Једна куповина је била чак из Америке, али због транспорта сам се много начекао, па је требало око месец и по дана да ми стигне poruybina - каже саговорник. - Такође сам их набављао из Кине, Јапана, Аустрије, Данске, Шведске, Норвешке и Холандије. На крају се испоставило да имам један исти модел аутића из сваке од ових држава, што ми није била намера.
Како из године у годину има све више искуства у овом хобију, Стефан учествује и на разним сајмовима и окупљањима колекционара где излаже своје експонате. До сада је био на скуповима у Новом Саду и Београду, а велика жеља му је да оде у Будимпешту јер се тамо одржава једна од већих манифестација у овом делу Европе.
- Са претходног Сајма аутомобилчића у Новом Саду носим лепа искуства - истиче Стефан. - Посетиоци су се посебно интересовали за моделе које не продајем. За мој омиљени БМВ Алпина Б12 Е38 из 2001. године, нудили су ми и до 200 евра, али сам то морао да одбијем.Осим што је власник све ређих реплика правих аутомобила, он наглашава да поседује и мали комби Фиат Дукато који је једини на свету, замишљен као канцеларијски примерак. Додаје да нема већих амбиција јер већ има моделе о којима је сањао, тако да сад сакупља и њихове дупликате.
- Доста светских компанија определило се за производњу олдтајмера јер ће ретко ко купити новији модел - појашњава саговорник. - Аутомобили личе једни на друге и њихов дизајн није као код оних који су направљени пре 2000. године.
Иако су аутомобилчићи веома добро очувани, наш саговорник наводи да се у превозу они могу оштетити ако се добро не запакују или се на њих не пази, а најчешће се деси да се оштете они најскупљи. Поправка истих може бити лака ако се поломи ретровизор или брисач, али уколико дође до већег оштећења, углавном модел остане у том стању. Такође, деца често доживљавају ове експонате као играчке, па их је доста тешко заштитити, те морају стајати на одређеној висини. Можда многима не изгледа тако, али овај хоби изискује много труда, па је прилично тешко одржавати скупе моделе и сачувати их од било каквог ломљења.
А. Чегар
