Министарство одбране подсећа да војни рок у Србији никада није укинут, већ је, одлуком Скупштине од јануара 2011. године, обавеза редовног служења обустављена и уведен принцип добровољности, а обавеза увођења у војну евиденцију и обавеза служења у резервном саставу је остала.
Већ за две или три године младићи - војни обвезници могли би се поново, на основу закона, наћи у касарнама где би остали три или шест месеци, а приликом запошљавања у јавној служби имаће предност. Коначна одлука о будућем устројству војске, ипак, још није донета, а како је шеф државе најавио, зависиће од анализа и процена Министарства одбране и расположивих финансијских средстава.
Радимо све да бисмо сачували мир, да бисмо превентивно могли да делујемо против свакога ко би покушао да поведе агресију на нас. Не плаше нас медијске кампање против евентуалног служења војног рока. Наш народ довољно је паметан да препозна добре намере и рад у општем интересу, рекао је председник Вучић.
Говорећи о моделу будућег обавезног служења војног рока, Вучић је прецизирао је да мисли на војну обуку у трајању од три до шест месеци, а не 12, као што је то раније било. Према његовим речима обавезно служење војног рока коштало би државу од 90 до 130 милиона евра, у зависности да ли би војни рок трајао три или шест месеци.
Министар одбране Александар Вулин изјавио је да одлука о враћању обавезног служења војске не може бити донета преко ноћи. Он истиче да то није питање за појединца већ за читаво друштво.
Постоје разлози и за и против. Има великих и моћних земаља које имају обавезу служења војног рока и оне које немају ту обавезу - рекао је Вулин.
Према његовим речима, евентуално увођење обавезног војног рока није питање само новца, већ и да ли у друштву постоји консензус за тако нешто.
Да се о поновном обавезном увођењу војног рока већ дуже размишља, говори и податак да је Генералштаб Војске Србије прошле године, према наводима медија, направио рачуницу поновног увођења обавезног војног рока и дошао до цифре од око 70 милијарди динара, само у првој години.
Према овој рачуници, само један војник пешадије на шестомесечном служењу војске коштао би војни буџет најмање 450.000 динара. Цена обуке, хране, смештаја и осталих трошкова тенкиста, артиљераца или припадника ракетних јединица неупоредиво је већа и досеже и три пута већи износ. Тада је закључено да је вишемилионски збир ових ставки најјачи аргумент државе да ово питање још не ставља на дневни ред.
Није ствар само хране, обуће и одеће. Обука је највећи трошак. Висина трошкова зависи да ли се пролази само основна или софистицирана обука, као и колико траје. Цена може да варира и од специјализације. На пример, цена једне ракете на којој би се вежбало кошта на хиљаде евра, наводи војни аналитичар Александар Радић.
Иницијативе за поновно враћање обавезе служења војске у стручној јавности правдају се све озбиљнијим безбедносним изазовима, политиком војне неутралности, али и слабљењем ресурса за одбрану. У прилог овоме наводи се једноставна чињеница да се од 2011. године до данас, због неупућивања регрута и старења “другопозиваца”, бројно стање резервног састава истопило чак за 500.000.
Најаве врха државе поздравља некадашњи начелник Генералштаба Војске СЦГ генерал Драган Паскаш и истиче да је дошло време за промену одлуке о суспензији обавезе служења војног рока. Он сматра да само пуна војна обавеза, освежена модерним духом, може бити гарант безбедности државе.
Сматрам најбољим модел шестомесечног војног рока, уз слободне викенде и савременији приступ обуци. Живот у касарни обавезно би требало да прате курсеви информатике, вожње, страних језика и осталих дисциплина. Боравак у таквој војсци не би био губљење времена, што се често чује међу младима, наглашава Паскаш.
Све више држава враћа обавезно служење војног рока. Међу њима је и Немачка, која је пре седам година укинула војну обавезу, а сада ће је вратити.
Грузија је, на пример, само осам месеци након укидања, поново увела обавезни војни рок. Нови систем обухвата војну обуку три месеца, а затим служжбу у професионалној војсци у сврху подршшке наредних девет месеци. Литванија је, такође, поново увела војни рок 2016, након што га је укинула 2008. Сада сви Литванци између 18 и 26 година, сем ако нису “студенти или самохрани очеви”, морају да служе војску годину дана.
Грађани Шведске су гласали да се поново уведе обавезни војни рок. Он је био укинут 2010, и то након 100 година обавезног служења.
Обавеза служења војног рока постоји и у неутралној Швајцарској. У тој држави и сви војни обвезници сваке године морају да проведу 21 дан на војној обуци. Могућност поновног увођења обавезе служења војног рока разматра се и у Мађарској и Хрватској.
У многим државама осим модела професионалне војске постоје и комбиновани модели који подразумевају редовно служење војног рока и професионалну војску и наводе да таква обавеза постоји у Аустрији, Русији, Кипру, Данској, Естонији, Финској, Грчкој, Турској, Норвешкој ...
За генерала Миломира Миладиновића из Клуба генерала и адмирала као најбољи је комбиновани систем, који поред професионалаца укључује и војнике на служењу војног рока.
Овај модел обезбеђује попуну, али и довољан број резервиста. Јер после обуставе обавезног служења и увођења добровољног концепта 2011. године за касарне се пријавило мање од 10.000 младића и девојака. Стање резервног састава, због тога, умањено је за око 180.000 војних обвезника. Истовремено, због прекорачења старосне границе, број обвезника из резервног састава смањен је за додатних око 300.000 особа, предочава је Миладиновић.
И бројне анкете говоре у прилог поновног враћања обавезног рока. У Србији је 74 одсто грађана за поновно увођење обавезног служења војног рока, показали су подаци Истраживачког центра за одбрану и безбедност пре неколико месеци.
Милан Бозокин
