До тренутка давања ове изјаве медијима, у паузи међународне конференције “Људска права у 21. веку”, која је почела данас у САНУ, одељења још нису добила Костићеву писану оставку.
Председник САНУ је јуче на крају Изборне скупштине најавио да ће свим одељењима понудити своју оставку на месту председника Академије.
"Сматрам да сте ми овим избором послали јасну поруку. У току сутрашњег дана сва одељења ће добити моју понуђену оставку на месту председника Српске академије наука и уметности. Ради се о чињеници да имамо потпуно другачија схватања о угрожености Академије, њеног места и њене будућности. У том смислу биће ми велико задовољство да отворим политички простор да на моје место дође човек коме ћете више веровати и који ће успешније водити Академију", рекао је Костић јуче након што су саопштени резултати гласања за нове дописне, редовне и иностране чланове.
Три нова члана Огранка САНУ у Новом Саду
На Изборној скупштини међу новим члановима изабрана су и три из Огранка САНУ у Новом Саду. Новоизабрани дописни чланови САНУ и Огранка САНУ у Новом Саду су вајар Сава Халугин, професор Алпар Лошонц и професор Зоран Пауновић.
Варади каже да ће се Одељење друштвених наука састати 19. новембра и да се он искрено нада да ће оставка бити повучена, јер сматра да је Костић дао велики допринос развоју Академије.
"То је моје лично мишљење. Видећемо какво ће бити мишљење одељења", рекао је Варади.
Одељење друштвених наука, које има најмањи број чланова - свега шест, последњег члана добило је 2009. године.
"У више изборних циклуса нисмо имали нове чланове. Када сам ја постао члан одељења било нас је 19, а сада нас је шест. То је бруталан пад. Сада смо се, након јучерашњих избора, попели на осам што је још увек скромно. Имали смо пет кандидата. Било би боље да су сви изабрани, али и ово је корак напред", рекао је Варади.
Костић је у више наврата упозоравао на мали број чланова САНУ, да су посебно угрожена два одељења - Одељење друштвених наука и Одељење ликовне и музичке уметности, као и да је Србија на последњем месту у региону по броју академика на 100.000 становника, што све утиче на виталност највише научне и културне институције у Србији.
Од 26 кандидата јуче је примљено 14 нових дописних чланова САНУ, а од 18 дописних чланова 16 је добило статус редовних.
