Србија се, како је саопштено на онлајн конференцији за медије и ове године сматра земљом у којој је ниво корупције висок јер, истиче се, има 38 од идеалних 100 поена што је пет поена мање од глобалне просечне оцене, 43.
Са тим скором наводи се, Србија другу годину заредом заузима место у доњој половини светске листе - 94. од 180 земаља.
Индекс перцепције корупције је глобално рангирање земаља по перцепцији корупције у јавном сектору, а Србија има један поен мање у односу на резултат истраживања за 2019. годину, а та оцена је, како је наведено, најлошија у последњих 8 година.
По оцени Транспарентности, назадовање Србије у истраживањима о корупцији резултат је дугогодишњег "одсуства политичке воље" се антикорупцијски закони примене.
А како је наводено у саопштењу које је пратило представљање истраживања ТС, то се нарочито огледа у "незаконитом управљању највреднијим јавним предузећима и у отвореном промовисању директних споразума за добијање највреднијих послова са државом, уместо да се извођачи радова бирају кроз надметање".
Такође, у извештају је наведено да је ЕУ упутила "јасан сигнал незадовољства" због одсуства напретка у борби против корупције тако што у 2020. није отворено ниједно ново преговарачко поглавље.
Поредећи резултате унутар бивше Југославије, најбоље пласирана је Словенија са 60 од идеалних 100 поена, затим Хрватска са 47 и Црна Гора са 45 поена.
Лошије од Србије су рангиране Босна и Херцеговина и Северна Македонија са 35 поена.
