Војвођанско здравље: Кардиоваскуларне болести водеће међу Војвођанима

Кардиоваскуларне болести, па и смрти због њих, имају епидемијске размере у Војводини и зато је јако важно да се придржавамо принципа правилне исхране, имамо редовну физичку активност од најмање 30 минута свакога дана и да не пушимо. То су понашања која су ређа у Војводини него у другим крајевима Србије – каже специјалиста социјалне медицине и шеф Одсека за здравствено васпитање и здравље заједнице Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље Војводине доценткиња др Снежана Укропина.
bolnica
Фото: Dnevnik.rs

Како наводи, према последњем популационом Истраживању здравља становништва Србије, из 2013. године, од 10 најучесталијих здравствених проблема са којима су се суочавали становници оба пола узраста од 15 и више година, у Србији, била су два из групе кардиоваскуларних болести. Ту су повишен крвни притисак код 35,2 одсто жена и 26,6 одсто мушкараца и ангина пекторис, односно коронарна болест срца коју имају 12,2 одсто жена и 8,1 одсто мушкараца. Према публикацији Здравствено стање становништва Војводине у 2019. години, најзначајнији здравствени и јавно-здравствени проблем становништва Војводине су хроничне незаразне болести и то кардиоваскуларне болести, малигна обољења, хроничне болести органа за дисање и група болести мишићно - коштаног система и везивног ткива. Те болести имају заједничке факторе ризика, као што су пушење и изложеност дуванском диму, физичка неактивност и неправилна исхрана, изложеност стресу, штетна и високоризична употреба алкохола.

- У ванболничком морбидитету одраслог становништва Војводине доминирају болести система за дисање, болести система крвотока и болести мишићно-коштаног система и везивног ткива. Водећа дијагноза у службама опште медицине и службама медицине рада домова здравља је повишени крвни притисак. Водећи узроци смрти становништва Војводине су биле болести система крвотока у 50,5 одсто случајева, а следе тумори и болести система за дисање – наводи др Укропина.

Према њеним речима, јако је важно да свако има изабраног лекара и да редовно иде на прегледе. Такође, када се утврди хипертензија требало би да се  редовно код куће прати стање, мери притисак, узима терапија и иде на контроле, јер понекад терапија треба да се коригује.


Штетни сви дувански производи

- Сви дувански производи су штетни. Ту су и цигарете, цигаре, цигарилоси, бидис, електронске цигарете са или без никотина, загревајући производи, бездимни дувански производи, као што су дуван за жвакање, или „снус“, или шведски дуван. Штетне су и наргиле, шиша или водена лула, за које је доказано да преносе и заразне болести, попут херпеса, заразне жутице, инфективне мононуклеозе, короне, туберкулозе. У односу на дувански дим из цигарета, садрже 35 пута више угљен-моноксида, пет пута више честица мале молекулске масе, четири пута више полицикличних ароматичних угљоводоника и алдехида, а један сат пушења еквивалентан је дози од 100 цигарета – каже др Укропина.


- Стрес и алкохол су такође чести ризици и важно је да имамо балансиран живот. Да постоји равнотежа између пословних обавеза, породичног живота, одмора, рекреације, исхране. Да се то све одвија у сличним временским периодима у току дана, да има неки ритам. Живот у градовима носи већи ризик за кардиоваскуларне болести него живот на селу, те и бука може да буде узрок кардиоваскуларних болести. Зато је важно имати изабраног лекара, који ће да прати стање. Боље је тако, него да нас инфаркт или шлог опомену да смо предуго трпели неке ризике, као што су нерегулисан притисак или масноће – истиче др Укропина.

Стрес је велики фактор ризика за настанак болести срца и представља скуп неспецифичних реакција човековог организма на штетне факторе из радног и животног окружења. Штетни фактори активирају адаптациони механизам у организму како би се организам заштитио успостављањем равнотеже са средином. На стресоре, односно стресне подстицаје, реагују вишеструки системи у телу. Аутономни нервни систем и хипоталамусно-хипофизно-надбубрежна осовина су два главна система која одговарају на стрес, а који утичу и на рад кардиоваскуларног система.

- Субјективни доживљај веома интензивног стреса и дуготрајно подношење стреса без познавања адекватних техника савладавања делује неповољно на вегетативни нервни систем, што, удружено са другим чиниоцима ризика, делује штетно по здравље срца и крвних судова. Стрес је тешко дефинисати објективно, а самим тим и измерити, јер се одражава на целокупно здравље, реципрочно је повезано и тешко је разлучити шта је чему узрок, а шта последица. Добро је познато да истовремено присуство већег броја стресора исцрпљује адаптивне механизме и доводи лакше до штетних последица – каже др Укропина.

Хронични стресор може да има различите форме, односно, може да потиче из спољашне средине, као што су врста посла, рад са много људи, сменски рад, бука у животној и радној средини, може да представља интеракцију индивидуе и окружења услед свесног исцрпљивања радом или поремећаји сна услед хркања или пак да потиче из саме индивидуе, када су у питању нефункционални психолошки механизми.


Избегавање фактора ризика

- Ако редовно вежбамо, правилно се хранимо и не пушимо, не само да ћемо да спречимо кардиоваскуларне, него и друге болести, јер су то заједнички фактори ризика – истакла је др Укропина.


- Хронични стрес има негативан утицај на главне факторе ризика за настанак кардиоваскуларних болести, као што су крвни притисак, ниво шећера и масти у крви, промена телесне масе, настанак аритмија, хиперкоагубилност крви. Доводи до промена у понашању, што су пушење, промене у исхрани, физичка неактивност, штетни или високоризични обрасци употребе алкохола, поремећај дубине и ритма спавања. Најзначајнији животни догађаји (стресори) који имају потенцијал да у организаму покрену стресну реакцију су: дуготрајна болест и губитак блиске особе, смрт или развод, губитак посла и дуготрајна незапосленост, губитак социјалне подршке, елементарне и друштвене катастрофе, повреде са дужим или трајним последицама, проблеми са законом, развојни проблеми, истовремено присуство више механизама. Постоје индивидуалне, али и социо-културолошке специфичности у рангирању њиховог значаја на настанак стреса – наводи др Укропина.

Фото: Др Снежана Укропина, фото: Приватна архива

Стрес може да се смањи свакодневном равнотежом између рада, породичног живота, разоноде, одмора, сна, правилне исхране и физичке активности, као што су активан одмор, ход и рекреација, боравак у природи. Важно је и уздржавање од других врста ризичног понашања, богата и функционална друштвена мрежа подршке, постојање блиских особа, пријатеља, кућних љубимаца, бављење омиљеним слободним активностима, хобијима, различитим врстама уметности, волонтирањем, али важно је и благовремено обраћање стручњацима за психолошку помоћ. Све то умањује ефекте излагања стресним ситуацијама.

Када је реч о пушењу, др Укропина истиче како нема безбедне дозе изложености дуванском диму, ни активно ни пасивно. Наводи да дувански дим садржи око 8.000 хемијских једињења, од тога око 70 канцерогена, а доказана је и штетност тзв. „задржаних честица дувана“, тј. наталоженог дуванског аеросола у простору.

- Доказано је да дувански дим утиче на настанак коронарне болести срца, шлог, атеросклерозу, као и на хроничну опструктивну болест плућа, астму, бројне малигне болести, на челу са раком плућа, усне дупље, језика, једњака, мокраћне бешике и на репродуктивно здравље и здравље новорођенчади, одојчади и деце мајки пушача и пасивно изложених дуванском диму. За кардиоваскуларно здравље најштетнији састојак дувана је угљен-моноксид, који се много брже везује за хемоглобин од кисеоника, а потом и никотин, као и многобројна једињења која оштећују зидове крвних судова или подстичу згрушавање крви – наглашава др Укропина.

Одвикавање од пушења у било којој доби доводи до продужења живота, а у младости и до заштите репродуктивног здравља. Одвикавање у 30, 40, 50 или 60. години живота доприноси продужењу живота од 10, девет, шест, односно три године. По одвикавању, након годину дана, ризик за кардиоваскуларни акутни догађај је готово изједначен са особом која никада није пушила.

- Штавише, у државама и градовима који су увели потпуну заштиту становништва од изложености дуванском диму на свим јавним местима, па и у угоститељским објектима, у седмици након увођења мера, утврђено је смањење пријема у акутне коронарне јединице болница за око 20 одсто – истакла је др Укропина.

У Србији у популацији од 15 и више година пуши 34,7 одсто људи. Сваког дана пуши 29,2 одсто људи, а међу њима 17,4 одсто показује јаку зависност према употреби дувана и пуше више од 20 цигарета дневно. Већи проценат пушача је забележен код мушкараца (37,9 одсто), него код жена (31,6 одсто). Проценат пушача у градовима је статистички значајно већи у поређењу са становницима осталих насеља, 36,4 наспрам 32,2 одсто. Такође, тај проценат је већи, 38,2 одсто, у популацији са најнижим примањима.

Физичка активност утиче повољно на готово све органске системе, а данас се интегрално посматра уз правилну исхрану, због важности успостављања равнотеже између енергетског уноса и енергетског расхода.


Степенице уместо лифта

- Доказано је да се све рачуна у физичку активност. Ту је пешачење, пожељно је сићи раније једну аутобуску станицу, активно чување деце, пењање степеницама уместо лифтом, рад у кући и башти, спремање стана, вожња бицикла. Најбоља је аеробна физичка активност у природи, брза шетња, трчање, пливање, вожња бицикла, теретане и вежбе обликовања на отвореном, у складу са могућностима – саветује др Укропина.


- На физичку активност се данас гледа и као на лек, јер је неизоставна препорука у превенцији даљих погоршања болести срца и крвних судова, али и у превенцији и лечењу остеопорозе, дегенеративних обољења кичме, депресије, малигних болести.

Примерена физичка активност утиче повољно на срчани ритам, крвни притисак, размену гасова у плућима и ткивима, правилно искоришћавање шећера у ткивима, састав липида у организму, тонус мишића, чврстину костију, редовно пражњење црева, хигијену сна, повећање нивоа серотонина, такозваног „хормона среће“, смањење нивоа адреналина и кортизола „хормона стреса“ и бројне друге процесе и функције – прича др Укропина.

Стога су препоруке за бављење физичком активношћу за одрасле да то буде најмање 30 минута дневно или 150 минута недељно, или три км шетње дневно, односно 30 км шетње недељно, која ће довести до задиханости и знојења. Посебне препоруке лекари дају особама оболелим од болести срца и крвних судова и особама у процесу залечења од специфичних болести. Препоруке за децу су најмање 60 минута дневно физичке активности која ће довести до задиханости и знојења.  Пожељно је да се физичка активност одвија у природи, уз избегавање екстремних метеоролошких услова.

Становници Србије, по Истраживању здравља становништва Србије из 2013. године, у просеку седе пет сати дневно, а свакодневно је ходало у континуитету бар 10 минута 72,9 одсто људи. Свакодневна вожња бицикла у трајању од најмање 10 минута је била заступљена код 10,4 одсто становника и то значајно више у Војводини у односу на становнике других области. Фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бавило се 8,8 одсто становника Србије, док је сваки девети становник Србије у току слободног времена недељно провео у таквим активностима најмање 90 минута. Навика бављења спортом и рекреацијом заступљенија је код мушкараца, него код жена.

- Физичка активност не подразумева само спорт. Најмање 30 минута свакодневне физичке активности до знојења и задихавања је пожељно. Интензитет ће нам рећи откуцаји срца, знојење – напоменула је др Укропина.

Када је реч о храни, која је такође фактор ризика за настанак кардиоваскуларних болести, превише је засићених масти које најчешће имамо у необраном млеку, ту су путер, сиреви, кајмак, те масти су у црвеном месу, прерађевинама, масти. Ту су трансмасти које настају при термичкој обради животињских масти, у кондиторским производима, месу обрађиваном на високим температурама. Превише је и скроба и шећера, белог брашна, нерафинисаних шећера, а он може да буде и скривен, може га бити превише и фруктози, довољна је једна воћка пре и после подне. Многи на тај начин нехотице унесу и шећер.

- Премало је полинезасићених масних киселина, хладно цеђених уља, нерафинисаних уља, премало је и влакана из воћа и поврћа, из целих зрна житарица. Хлеб често једемо потпуно од белог брашна или обојеног, а важно је узимати сваког дана намирнице од целог зрна житарице. Оно што је такође превише, то је енергетски унос у односу на расход. Не бројимо калорије, превише седимо, па чак и када се правилно хранимо, недовољно се крећемо и у билансу енергетски унос буде већи од расхода, те на тај начин опет оштећујемо здравље. Морамо да водимо рачуна о балансу и о саставу исхране. Велики проблем је брза храна, коју људи у пандемији често наручују – посаветовала је др Укропина.

Љубица Петровић

Војвођанско здрављеурађено је под покровитељством Покрајинског секретаријата за здравство

EUR/RSD 117.5814
Најновије вести