Одлуку о томе донели су одборници Скупштине општине Сремски Карловци на заседању 21. јуна, јер је доношење акта о заштити у надлежности локалних самоуправа. Предлог да се оно заштити покренуо је Покрајински завод за заштиту природе, који је и сачинио Студију заштите која представља стручно-документациону основу за успостављање заштите у складу са Законом о заштити природе.
Новопроглашени споменик природе својом декоративношћу, димензијама и виталношћу представља изузетно вредан примерак дендрофлоре и један од најлепших примерака ове ретке егзотичне врсте на подручју Сремских Карловаца и у Републици Србији. Стабло је високо 14 метара, док му је крошња широка 21.
Одлуком о проглашењу прецизирају се мере и услови заштите овог дрвета. Између осталог забрањује сеча стабла, ломљење грана, кидање лишћа, оштећење коре и предузимање свих радова који могу нарушити виталност птерокарије. Забрањује се извођење земљаних и грађевинских радова који могу оштетити подземни и надземни део биљке,паљење ватре испод крошње и у близини стабла, паркирање превозних средстава у зони пројекције крошње, укуцавање рекламних табли, металних делова и друге сличне непримерене радње...
Управљање и спровођење прописаних мера и услова заштите поверено је локалном Јавном комуналном предузећу “Белило”, које треба заштићено стабло да чува и одржава у складу са прописаним мерама заштите, и да у случају насталих промена, које га могу уништити или оштетити његова битна својства, одмах обавести надлежни Завод.
Птерокарија код карловачке амбуланте седми је појединачни споменик природе у Сремским Карловцима. Поред овог стабла, заштићени су платан у порти Доње цркве, црни дуд и дивљи кестен у Улици митрополита Стратимировића, тиса у парку Патријаршијског двора и још два стабла тисе у дворишту Карловачке гимназије. Дворска башта има статус природног споменика вртне архитектуре.
На истој скупштинској седници донета је одлука о промени управљача над дивљим кестеном, којом је та улога додељена „Белилу”.
З. Мл.
