Покушај државе да преко Закона о приватизацији заинтересује грађане за берзанско трговање није дао резултате. Чак ни подела бесплатних акција имали из „Динкићевог пакета” свим заинтересованима који их нису имали није развила интересовање за акционарство.
О томе зашто грађани не улажу у акције Ненад Гујаничић из куће „Вајс брокер” каже:
"Код нас је на Берзи мала понуда хартија које би грађани могли купити Осим тога, наши људи нису довољно едуковани о томе шта могу купаити на Берзи. Нико их баш и не подстиче да се укључе. Ево, већ пет година како су добили акције „Телекома”, а њима се још не може трговати јер надлежни не дају дозволу", објашњава наш саговорник.
Ван државног пакета код нас се највише трговало акицјама које су запослени добили приликом приватизације. Сви се сећамо продаја акција Беочинске цементре, пивара па „Књаза Милоша”. Они с подужим стажом добили су тада више новца на рачунима него што су икада сањали да ће видети. Сви су продали оно што су добили или зарадили и улагали махом у некретнине у Београду или Новом Саду.
Сви који су остали без тих акција јер су имали радну књижицу „паркирану” на погрешном месту обрадовали су се када су онима који нису постали „акцијаши” подељене бесплатне акције НИС-а, Аеродрома „Никола Тесла” и „Телекома Србија”. Обећаване су им хиљаде евра, али се све зваршило, бар за сада, на прилично скромним резултатима. Грађани су од тих предузећа добили по 15 одсто процењене вредности у акцијама.
"Акције је тада уписало, како се то каже, око 4,8 милиона грађана. Бар половина њих их је већ продала, а купци су углавном били инвестициони фондови и сличне институције. У питању је био веома мали део па то није променило власничку структуру", каже Гујаничић.
Како су прошли они који су испразнили фиоке?
На Београдској берзи кажу да кажу да су акције „Нафтне индустрије Србије” укључене у трговање августа 2010, а Аеродрома „Никола Тесла” у јануару наредне године. Прва цена акција НИС-а била је 505 динара, а до данас су забележиле раст од 48,5 одсто. Још више су порасле акције „Николе Тесле” – 101,4 одсто. До сада су акције НИС-а достигле највећу цену априла 2013. Тада су се плаћале 1.020 динара. За Аеродром то је било баш у априлу пре две године, када је ниво био 1.488 динара за акцију. Раст цена акција НИС-а лане је био на највишем нивоу: плус 23,23 одсто. Ове године су боље расле акције Аеродрома: у првом тромесечју вредност им је порасла 12,4 одсто.
На Берзи наглашавају да те хартије од вредности, уз пажљиве одлуке, могу представљати добру инвестицију. Уједно, оне спадају у материјал којим се највише трговало на домаћем тржишту капитала. Вредност њиховог промета била је највећа одмах по укључивању у трговање на Берзи.
Појава „Телекомових” акција на Берзи ће, извесно, имати исте ефекте.
А када ће грађани више и куповат и продавати акције?
Одговор на то питање је лак: када мало више овладају том материјом, када понуда акција, посебно квалитетних, буде већа, а наша привреда развијенија. А када ће то бити? Е, то тешко питање за сада је без одговора.
Д. Вујошевић
Купили, добили, продали
Они који су бесплатне акције добили, продавали су их, али и куповали, преко брокера. На Берзи кажу да је одлука о куповини или продаји индивидуална за сваког власника. Али веома битно код поделе бесплатних акција је то што су грађани добили могућност да део слободног новца уложе у пословање домаћих компанија и тиме истовремено за себе остваре одређену материјалну добит.
