На променљивој камати се може добити, али и изгубити

Судећи по извештају Кредитног бироа Удружења банака Србије, грађани су финансијске куће на самом почетку године заобилазили. Кредити за привреду и становништво су повећани 0,1 одсто у односу на исти

 датум у децембру 2015. Укупна сума зајмова је последњег дана јануара била 2.152,37 милијарде динара. Банке се труде да клијенте привуку новим производима, а један од њих је и динарски кредит с променљивом каматном стопом. Све је више банка које нуде ниске номиналне стопе на кредите. Али, када се погледа ефективна стопа, цене кредита због додатих банкарских трошкова  порасте. Новина је да банке однедавно клијентима нуде варијабилну камату за динарске зајмове. Одређује се стопа на коју се додаје белибор. То је домаћи пандан еурибору, односно цена по којој банке на српском тржишту једна другој позјамљују динаре. Зависно од тога на којем нивоу се гледа – месец, три, шест, креће се од 3,25 одсто па до близу четири.

Ко ће боље проћи: клијенти који се одлуче за зајам у домаћој валути с променљивом стопом или с фиксном?
– Да би се одговорило на то питање, прво треба погледати како се формира белибор – каже Малиша Ђукић с Београдске банкарске академије. – На ту стопу утиче кретање курса и инфлацоје. Уколико су ти параметри стабилни, и белибор ће бити такав. Ако инфлација расте, и курс и белибор иду навише. Уколико пак имамо дефлаторна кретања и јачање домаће валуте, белибор ће да пада.

Ђукић каже да сваки клијент треба да изабере кредит и стопу према својој природи и томе колико ризика може поднети. Они који преферирају сигурност, нека се одлуче за фиксне рате, а ко процени да може поднети ризик – за варијабилне услове.

А шта могу да очекују на почетку отплате?
Клијент који одлучи да подигне кредит од 500.000 динара на осам година с променљивом каматном стопом може рачунати на номиналну камату од 18 одсто, а аефективну 20,99. Месечна рата ће бити 9.816,61 динара, а када отплати и последњу рату, кредит ће га коштати 946.714,56 динара укупно.
Варијабилна  камата је 11,82 одсто номинално. То је 6,40 плус белибор од 3,60. Када се на то додају други банчини трошкови, добија се 13,96 одсто ефективно. Уз исте друге услове – суму и рок отплате – рата ће бити 8.077,05 динара, а клијент ће банци вратити 775.396,80 динара. То је уштеда од 171.318 динара. Сума које се у Србији готово нико не би добровољно одрекао. Али, док је у првом и скупљем случају рата „закуцана” од прве до последње, у другом може порасти али и бити нижа па и повољнија за клијента.

Онај ко у целој причи најмање рескира је банка. Грађани своје обавезе измирују редовно, а доцња је, по подацима Бироа, у јануару била 7,3 одсто, колико и у децембру прошле године.

Д. Вујошевић
 

Грађани храбрији од привреде

Међу онима који су се осмелили да узму зајам у јануару, грађани су били нешто храбрији од привредника. Код њих је кредитна активност првог месеца 2016. порасла 0,3 одсто према децембру и вредела је 713,85 милијарди динара. Чак су и најпопуларнији готовински кредити у јанару према децембру забележили пад од 0,2 одсто, а сума се зауставила на износу од 220,65 милијарди динара.

EUR/RSD 117.4826
Најновије вести