Посматрајући појединачна министарства, Министарство трговине, туризма и телекомуникација је најквалитетније припремало своје прописе имајући у виду да је 90 одсто закона имало анализу ефеката.
То је речено данас у првом НАЛЕД-овом подкасту #1: Све о реформама и како се до њих (не) долази, са Иваном Радаком поводом представљања годишњег извештаја о квалитету регулаторног окружења у Србији 2019/20.
Министарство финансија посебно се истакло по броју донетих закона важних за привреду (31), а заједно с Министарством за европске интеграције и по доступности информација где су оба заслужила максималну оцену.
О извештају о квалитету регулаторног окружења у Србији 2019/20. говорили су један од креатора Регулаторног индекса Србије, професор Правног факултета у Београду и члан Научног већа НАЛЕД-а Бранко Радуловић и саветник НАЛЕД-а за економски развој Душан Васиљевић.
Најбољу оцену (74 од 100) министарства су добила за доступност информација односно одговарање на упите привреде и захтеве за информације од јавног значаја, као и за квалитет информација које пружају на својим сајтовима.
Друга најбоља оцена (64 од 100) добијена је за јавност припреме прописа, а најзначајније побољшање је смањење броја прописа донетих по хитном поступку, са 60 одсто у 2016. на 25,5 одсто у прошлој години.
"Регулаторни индекс Србије је објективни показатељ квалитета процеса доношења и примене закона, и предвидивости пословног окружења. Док је у неколико области дошло до позитивних помака у процесу припреме прописа, забележени су и лошији резултати", рекао је Радуловић.
Како је рекао, највећи пад у односу на претходни РИС регистрован је у квалитету припреме прописа јер је за свега 65,5 одсто посматраних закона урађена анализа ефеката пре усвајања, што је за 25 процентних поена слабије него 2016.
Смањен је и број јавних расправа, које се сада спроводе у 60 одсто случајева, док је тај проценат 2016. износио 90 одсто, каже професор Радуловић.
Натполовичну оцену РИС-а (53 од 100) добила је још и компонента предвидивости припреме прописа.
