У питању је такозвана наглавна греда на којој ће се касније градити стубови, а налази се у сувом кориту Дунава. С друге стране насипа, у брањеном делу, увелико се граде исти елементи који ће држати стубове приступне конструкције моста из правца Каћа.
Како су из „Коридора Србије“, номиналног инвеститора Фрушкогорског коридора, одговорили на наша питања, изградња помоћног челичног моста за изградњу главног, бетонског, углавном је завршена, осим платформе која ће послужити за изградњу једног од четири главна стуба моста. Осим поменутог изливања наглавних греда, као основа за стубове моста и његових прилаза, у току је, кажу из „Коридора Србије“ и бушење и побијање шипова – урађено је 144 од предвиђених 387.
И док у овом јавном предузећу напомињу да радови теку по задатим роковима, додају да ће израда стубова, носача и коловозне плоче почети „када се за то буду стекли услови“. На градилишту је свакодневно 190 чланова особља извођача радова, кинеске компаније ЦРБЦ и 60 возила механизације.
Оно што смо, након што су нам из „Коридора Србије“ омогућили приступ, могли да видимо на самом градилишту, сведочи о будућој улози овог моста као кичме транзитног теретног саобраћаја на југоистоку града. Количине бетона и пречници и број бетонских шипова делују прилично имознатно за лаичко око, али све то пада у воду, када се виде шипови који ће држати један од главних стбова моста на самом Дунаву. Шума бетонских цеви пречника вероватно већег од метра, означава места где су изливени шипови на које ће се поставити наглавна греда главног стуба.
Догодине креће изградња саобраћајница
Како су нам казали у „Коридорима Србије“, на све четири деонице 48 километара дугог Фрушкогорског коридора, наредне године почеће и изградња самих саобраћајница.
Оне поред наведених, обухватају и део од Мишелука до двоцевног тунела испод Иришког венца, чија је изградња у току, изградњу наплатне рампе и пута на западном ободу Ирига, кружну раскрсницу за пикључење пута за Врдник на изласку из Ирига, као и обилазницу око Руме до спајања са ауто-путевима Е-70 и Рума-Шабац.
Вредност пројекта износи 715 милиона долара, а рок је април 2025. године.
Док радници ЦРБЦ-а побијају талпе како би оградили и касније излили наглавну греду и стуб, увиђамо да је обухваћена површина отприлике половине олимпијског базена.
Посао иде у тишини и брзо, што не би требало да чуди, јер смо чули да су исти радници на ово градилиште дошли након изградње моста до Пељешца у Хрватској.
Нови мост је један од два, поред тунела испод Фрушке горе, највећа и најзначајнија објекта на Фрушкогорском коридору. Са приступима биће дуг 1,7 километара, са две коловозне и четири саобраћајне траке. Преко њега ће ићи сав теретни саобраћај преко Дунава, чије одредиште није у Новом Саду, а процењено је да тренутно на овој траси саобраћа дневном око 900 камиона и 10.000 других возила.
За теретњаке који морају да уђу у град, биће изграђена веза на сремској страни са Жежељевим мостом, дуга око 2,7 километара, која ће се пред новим мостом спајати петљом са Фрушкогорским коридором и тако чинити обилазницу око Петроварадина.
На бачкој страни с моста ће се ићи или на ауто-пут Е-75, где ће такође бити петља, или до почетне тачке Фрушкогорског коридора, петље на улазу у Каћ и спајања са путем Нови Сад-Зрењанин. Што се тиче везе са остатком Фрушкогорског коридора у Срему, с новог моста ће пут водити до Текија, где ће се градити тунел испод Ширина од 350 метара, па даље се надовезивати на постојећи пут Нови Сад-Рума. Овим би се, како су раније најављивали државни, покрајински и градски званичници, камионски саобраћај изместио из улица Рачког и Прерадовићеве у Петроварадину, али и из Партизанске улице у Новом Саду.
Светозар Крстић
