Производни и услужни капацитети су смањени код две трећине фирми, али је апсолутна вћина послодаваца, 85 процената, успела да задржи исти број радника као пре кризе, према резултатима анкете коју су реализовали Привредна комора Србије и УСАИД-ов Пројекат сарадње за економски развој.
Трећина испитаника извештава о делимичном или потпуном опоравку капацитета.
Истраживање, спроведено од 21. до 27. априла, у коме је учествовало 1.000 компанија, показало је да су рад од куће, ограничење радног времена, немогућност физичког присуства купаца/клијената, као и неликвидност, ефекти које је привреда највише осетила у седмој недељи кризе изазване корона вирусом.
Налази анкете поново указују на високу осетљивост приватног сектора на проблем ликвидности, а по том питању највећи изазови су немогућност покривања основних трошкова пословања и проблеми у наплати потраживања од домаћих пословних партнера.
Фирме су се на различите начине прилагођавале кризи, па је тако свака друга организовала делимичан рад од куће, док је 43 одсто смањило број радних сати, наводи се у саопштењу ПКС.
Трећина предузећа је започела преговоре са повериоцима о одлагању отплате дуга, а петина фирми је била приморана да затвори део пословних процеса.
Према критеријуму величине привредног субјекта, најугроженији су предузетници и микро фирме, а готово све фирме очекују пад продаје и профита до краја 2020.
Нешто више од петине испитаника, 21 одсто, успело је да брзо промени начин пословања, што указује да су те фирме спремније дочекале кризу.
Анкета показује да постоји потенцијал за даљи напредак, јер свако треће предузеће може делимично или потпуно да се прилагоди пословању путем интернета.
Готово све средње и велике фирме имају веб страну, док је број фирми са онлајн продајом порастао, па свака пета продаје производе или услуге преко електронске продавнице.
Иако је најоптималнија продаја путем интернета она у којој се купцима нуде све опције плаћања, мали је проценат фирми који купцима и клијентима нуди више од једне, или све опције плаћања.
У седмој недељи кризе привредници оцењују да ће им, под претпоставком да је криза престала у последњим данима априла, у просеку бити потребно више времена за опоравак него што је то било на самом почетку.
Време опоравка процењује се најчешће на три до шест месеци, или на шест до 12 месеци.
Време очекивања тешкоћа у наплати потраживања, померило се углавном на период од почетка јесени.
Убедљива већина привредних субјеката пријавила се за мере државне помоћи, а мере које су привредници оценили као најкорисније јесу директна помоћ ММСП сектору кроз уплату минималне зараде; одлагање плаћања пореза на зараде и доприносе; одлагање плаћања аконтације; као и приступ повољним кредитима у оквиру гарантне шеме.
Значајном броју привредника, између 10 и 14 процената, потребна је додатна помоћ у коришћењу мера државне помоћи.
Анкета показује да пад пословања у секторима саобраћаја, туризма и индустрије знатно утиче на пад пословања осталих фирми у њиховом ланцу снабдевања.
Већина фирми, две трећине њих, променама у пословању утиче на до 30 њихових добављача, и на до 100 њихових пословних купаца.
