Наиме, многи грађани су због дугова од неколико хиљада евра остали без прилично велике имовине и некретнина. То би од наредне године требало да се промени јер је формирана радна група која већ неколико месеци ради на измени прописа који регулишу ову област. Једна од битних новина је да убудуће извритељи неће моћи да продају једину некретнину, под одређеним условима, појединцима и породици који би после те продаје практично остали на улици. Такође, требало би и да се преиспита део плате или пензије која може бити предмет извршења.
Да се ради о измени која је и више него неоходна говори и то да је овај начин намирења доспелих обавеза доста чест. Тако је 2017. године преко извршитеља продато чак 3.736 некретнина или по 300 сваког месеца. У каквом су се положају данас нашли неки од тих људи не треба посебно објашњавати.
Када је у питању овај проблем, Закон је мањкав од почетка. Када већ дође дотле да се некоме због дуговања продаје стан, онда се након продаје и намирења дугова новац који преостане враћа дужнику. Од те суме дужник често може да купи некретнину, некада то није довољно ни за намирење обавеза или се за преостали износ новца не може постати власник нове некретнине. У другом земљама које, такође, имају сличан закон он није толико строг. Развијеније земље имају правило - 20 квадратних метара за власника и још по пет за сваког члана породице. Рецимо, трочланој породици би морало да се остави 20 квадрата плус још 10, или укупно 30 квадрата. Уколико неко има стан од 100 квадртних метара који се, због дуговања, продаје, у поменутом примеру би након продаје морало да му се обезбеди сума којом може да купи 30 квадрата.
О изменама Закона о извршењу и обезбеђењу министрака правде Нела Кубуровић каже да се у пракси показало да се непокретна имовина и она покретна веће вредности од потраживања продају и због дугова мање вредности.
Мора се водити рачуна о начелу сразмере и преиспитати да ли се начело сразмере на одговарајући начин примењује, каже Нела Кубуровић.
Хоће ли слична решења бити уграђена у измене Закона о извршењу и обезбеђењу код нас тек остаје да се види. Председник Коморе јавних извршитеља Србије Миодраг Грујовић каже да су извршитељи дужни да поштују начело сразмере при наплати потраживања. Продаја покретне и непокретне имовине регулисана је законом, а процене одређују судски вештаци. Може да се деси да се непокретност процени на милион евра, али ако купаца нема, онда цена пада.
Извршитељи неплаћене обавезе често намирују из редовних примања - плата и пензија. Нова решења ишла би на то да је могуће блокирати само половину плате или пензије. Од трећине плате или пензије мало ко у Србији може да живи па дужник тако запада у још веће проблеме и нове дугове, односно чека следеће извршење. Блокада половине примања требало би да им помогне да стану на ноге.
Д. Вујошевић
