Како је саопштио државни секретар у Министарству финансија, Стјепан Чурај, то се односи на оне који годишње од воћа произведу до 50 литара јаког алкохолног пића и користе га за властиту потрошњу или потрошњу чланова свог домаћинства или својих гостију, преноси Хина.
“Овим изменама се за мале произвођаче јаких алкохолних пића укида обавеза плаћања акциза, што то је тренутно буџетски приход од око пет милиона куна годишње (665,6 хиљада евра). Уз финансијски ефекат, ту је и административно растерећење произвођача и царинске управе”, изјавио је Чурај.
Додао је да се позитивни учинци ослобађања од плаћања акциза рефлектују и на одржање традиционалне производње воћних ракија у сеоским домаћинствима, као и на поједностављење акцизних процедура за регистроване обвезнике.
Тренутно су у Хрватској регистрована 38.374 таква мала произвођача.
Влада предлаже и увођење института “самостални мали произвођач осталих пића која се добијају врењем”, “самостални мали произвођач међупроизвода” и “самостални мали произвођач вина”, уз могућност примене снижене висине акцизе, у износу од 50 посто националне прописане стопе.
“Циљ је да се подигне ниво конкурентности када испоручују алкохолна пића у друге земље чланице ЕУ”, рекао је Чурај.
Уводи се и ослобађење од плаћања акциза на алкохол када се он користи у производњи ветеринарско-медицинских производа или у производњи додатака прехрани, које би се односило примарно на произвођаче тинктуре прополиса (пчеларе), и друге произвођаче додатака прехрани, који тренутно плаћају акцизу на купљени алкохол који користе.
