Мишчевић је за Блиц навела да је предложено да средства из финансијског инструмента Плана раста за Западни Балкан буду у форми грантова, бесповратне помоћи и много повољнијих зајмова којима је гаранција и Европска унија.
Како каже, то је исти модел који ЕУ користи за помоћ чланицама након пандемије, за обнову.
"Два су начина на који ће они стићи у Србију. Први, као директна буџетска подршка за области реформи које ми предложимо. Други, као додатна средства за финансирање инфраструктурних пројеката који су већ у зрелој фази припреме. То су железничка и друмска инфраструктура, али и електроенергетски систем", рекла је Мишчевић.
Према њеној оцени, ипак, сувише је рано ићи са конкретним пројектима, пошто је то ствар преговора са регионом и ЕУ.
Мишчевић је рекла да је добијање ових средстава условљено праћењем спровођења Стратешке агенде реформи, на којој се управо ради.
"Србија је апсолутно спремна за пројекте, јер ми у овом моменту морамо да бирамо које ћемо пројекте пријављивати за инвестирање. Додатна средства ће дати више простора за више добрих пројеката", истакла је министарка.
Стратешке агенде реформи, подсећа Мишчевић, дефинише области као што су побољшање окружења за пословање, зелена и дигитална трансформација, јачање капацитета и пре свега реформе у области владавине права.
План раста за Западни Балкан Европска комисија усвојила је 8. новембра 2023. године, а односи се на период од 2024. до 2027. године.
Тада је јавности речено да то у пракси значи "две милијарде бесповратне помоћи и четири милијарде евра повољних кредита".
