Он је указао и на то да због коронавируса следи период паузе у економским активностима и када је реч о понуди и тражњи.
– Ипак, педале „економског бицикла” морају да се врте да бицикл не би пао, да не би дошло до колапса система и задатак је Владе да то обезбеди – навео је професор.
На питање шта могу урадити успешни привредници са своје стране, а шта Влада, да економија у овој ситуацији не би стала, Ђуричин је казао да би добра предузећа и финансијске организације које имају солидно „финансијско здравље” и одређене резерве могли на различите начине помоћи држави у решавању уских грла у организацији и функционисању.
Истиче да би то био симболичан гест који се може проширити на цело друштво.
Ђуричин сматра да и држава треба да помогне тим предузећима да опстану и одрже ликвидност, као и да су добре мере Народне банке Србије о мораторијуму на плаћање кредита за одређени период.
– Такође, мислим да би сличне мере морале да буду и на фискалној страни, код плаћања одређених пореза и доприноса. Држава треба, ако жели да одржи активност, да се понаша као да се ништа није десило, а с друге стране, када се заврши циклус производње, да се понаша управо онако како ситауција налаже – да постоји пауза активности, односно да ће ниво активности значајно пасти – сматра он.
Процена Светске банке је, навео је Ђуричин, да ће светска економија у 2020. изгубити око 3.000 милијарде долара БДП-а као последица кризе због прекинутих ланаца снабдевања, због страха, пада активизма на финансијским тржиштима и других мера.
– Отприлике две трећине становника планете ће бити контаминирано вирусом, а процене медицинских стручњака су да око 80 одсто контаминираних неће имати озбиљније здравствене последице, а од преосталих 20 одсто, око 16 одсто ће захтевати озбиљну здравствену негу, а четири процента ће захтевати интензивну здравствену негу – навео је Ђуричин.
Д. Млађеновић
