"Урадили смо истраживање међу својим чланством и на узорку од 110 испитаника је потврђено оно што смо претходно индентификовали у разговору са другим пословним асоцијацијама, а то је да у овом тренутку не постоји ниједан представник привреде који не очекује да ова криза остави озбиљне последице, које ће се осетити у наредних шест до 12 месеци. Конкретно више од две трећине наших чланова је суочено са проблемима који се тичу наплате потраживања и ликвидности, у организацији производње, као и исплате зарада и измирења обавеза према држави", објашњава у изјави Танјугу Јовановић.
Мере које се очекују првенствено се односе на одлагање или смањење обавеза плаћања пореза и доприноса, јер би то, како наводи, било велико растерећење за све.
"Ми зато и поздрављамо мере које је најавио председник Вучић и мислимо да су оне кључне, како би се очувала запосленост и како би се смањио могући раст сиве економије, рад на црно и нелегално запошљавање", додаје Јовановић.
Каже и да за секторе који су јако погођени попут угоститељства и пољопривреде, важне мере јесу ослобађање плаћања пореза и доприноса у овој години за паушалце, те сугерише да се размотри укидање ПДВ на донације у овом тренутку када је то посебно важно за донације хране и медицинских средстава.
Директор консултантске компаније PricewaterhouseCoopers (PWC) и председник надзорног одбора НАЛЕД-а Владисалав Цветковић објашњава да смо у последњих неколико недеља, када је кренула криза због COVID-19, сведоци великог броја иницијатива, информација и мера које се на нивоу различитих јурисдикција постављају са намером да се заиста одговори на једну велику опасност, а то је да се укупна привреда успори и да се заустави економска активност.
"Ми смо у компанији PWC као глобалној мрежи која покрива све делове света прикупили све мере које су у свету донете и ставили их већ у раној фази и ставили их на располагање нашим инситутуцијама које се баве, формулисањем и калибрисањем тих мера које би требале да дају прави одговор. Те мере су заиста од велике помоћи економији и мере се са неколико стотина милијарди евра у великим економијама", казао је Цветковић.
Он је додао да су мере за повећање ликвидности усмерене ка разним привредним субјектима, најчешће ка малим и средњим предузећима која тренутно највише трпе.
"Синоћ смо имали прилике да чујемо од председника Александра Вучића нешто што заиста обећава и мислим да су те мере усмерене у добром правцу, зато што су свеобухватан сет активности. Што кроз домен монетарног света и банака, за шта мислим да је одлично, јер банке треба да буду те које ће администрирати и управљати ризицима, а и усмеравањем новца. Држава ће наравно стати иза тога", каже Цвекотивћ.
Према његовим речима од помоћи би били и гаранцијски фонд и за велика предузећа корпоративне обвезнице, односно откуп обвезница од стране Министарства финансија или Народне банке, што каже да је модел који се још разматра.
"Ми као струковно удружење, а и као компанија смо се ставили на располагање да помогнемо свим својим ресурсима у смислу калабрисања и упоређивања пракси других земаља. Овај сет мера је доста амбициозан и доста велик, чак у релативном смислу када посматрате величину нашег друштвеног производа и обим мера који је најављен, чак већи од других земаља у развоју. Мислим да је психолошком смислу за привреднике веома важно да добију уверење да ће држава стати иза њих", истакао је Цветковић.
