Инфлација је у октобру, према подацима Републичког завода за статистику, на месечном нивоу износила 1,9 одсто.
Међугодишња базна инфлација, на коју мере монетарне политике могу више да утичу, и даље је знатно нижа од укупне инфлације и у октобру је износила 9,5 одсто, наводе из централне банке.
Месечни раст цена хране у октобру износио је 3,5 одсто и био је вођен сезонски неуобичајеним растом цена поврћа, као и растом цена млека и млечних прерађевина, чије су цене у просеку повећане за 11,3 одсто.
Храна у целини скупља 23 одсто, млеко скоро 43 одсто
БЕОГРАД: Заменик генералног директора Сектора за економска истраживања и статистику Народне банке Србије, Милан Трајковић, рекао је данас да су цене хране у целини међугодишње повећане за 23 одсто, а да је дуготрајно млеко поскупело за 42,8 одсто на међугодишњем нивоу.
"Фактори који су утицали на поскупљење су раст трошкова примарне пољопривредне производње, због огромног раста цена ђубрива, пшенице, кукруза и друге хране за стоку, затим висок раст трошкова производње предрађивача, јер је јако поскупела папирна и пластична амбалажа, и потом тражња, која је и у оваквим околностима порасла, расте и даље", рекао је Трајковић током представљања Новембарског извештаја о инфлацији НБС.
Посматрано у односу на исти месец претходне године, цене прерађене хране у октобру биле су више за 23,1 одсто, док су цене непрерађене хране забележиле сличну стопу раста (22,7 одсто).
Висок међугодишњи раст цена хране већим делом је последица деловања фактора на страни понуде, на које мере монетарне политике имају ограничен ефекат, пре свега високих светских цена хране, раста цена улазних трошкова у производњи и транспорту хране, као и негативних ефеката суше и на домаћем тржишту, и у већем делу Европе.
Цене енергената су на месечном нивоу у октобру повећане за 0,7 одсто, при чему је забележен раст цена нафтних деривата од 0,6 одсто и наставак раста цена чврстих горива (2,4 одсто), али знатно споријом динамиком него у претходним месецима.
Под утицајем и даље снажних трошковних притисака и високе увозне инфлације, у октобру је настављен и раст цена у оквиру базне инфлације (индекс потрошачких цена по искључењу хране, енергије, алкохола и цигарета).
Ипак, базна инфлација наставља да се креће на знатно нижем нивоу од укупне инфлације, чему знатно доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима.
Према новембарској средњорочној пројекцији, укупна инфлација остаће повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције, очекују у НБС.
У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста.
Детаљнија анализа фактора који су утицали на кретање инфлације и најновије пројекције Народне банке Србије за наредни период биће објављене у новембарском Извештају о инфлацији, који ће данас бити представљен на конференцији за медије.
