Извршни одбор је, при доношењу те одлуке, проценио да се ефекти претходно донетих монетарних и фискалних мера, укључујући и трећи пакет економских мера помоћи привреди и грађанима од око 4,3 процента БДП-а, могу очекивати и у наредном периоду и да ће по том основу услови финансирања привреде и грађана остати повољни, што доприноси расту расположивог дохотка, саопштено је из НБС.
На седици је истакнуто да је Србија једна од ретких економија која је већ у првом тромесечју ове године превазишла преткризни ниво економске активности.
Наглашено је такође да су током пандемије, као резултат координисаних мера монетарне и фискалне политике, очувани производни капацитети и радна места, као и пословно и потрошачко поверење.
У складу с тим, као и захваљујући успешном спровођењу процеса вакцинације становништва, Извршни одбор очекује да ће привредном расту ове године највише допринети раст инвестиција у фиксне фондове и раст потрошње, наводи се у саопштењу.
Из НБС напомињу да је извесно да се опоравља и екстерна тражња, уз даљи раст извоза Србије, који ће наставити да буде географски и производно распрострањен, подржан даљим снажним приливом страних директних инвестиција.
Све то ће, уз планирано повећање капиталних издатака државе усмерених ка реализацији инфраструктурних пројеката, обезбедити да раст БДП-а на нивоу године достигне 6,0 посто, уз могућност да стопа раста буде и већа, наводи се у саопштењу.
Подсећа се да је, у складу с очекивањима Извршног одбора, у мају забележен раст међугодишње инфлације на 3,6 одсто, што је био случај и у већини других земаља пре свега због ниске базе из претходне године.
Ниска база се у највећој мери односи на цене нафтних деривата које су у првим месецима након избијања пандемије забележиле снажан пад.
У наредним месецима, Извршни одбор очекује кретање инфлације око централне вредности циља од 3,0 прочента, и њено успоравање од другог тромесечја 2022, по престанку деловања привремених фактора код цена нафтних деривата и хране.
Из централне банке предочавају да на одсуство знатнијих инфлаторних притисака указује стабилно кретање базне инфлације, која је у мају износила 2,0 посто међугодишње. Додају, такође, да су важни фактори ниске и стабилне инфлације релативна стабилност девизног курса, као и усидреност инфлационих очекивања финансијског сектора и привреде, што потврђује кредибилитет монетарне политике.
Извршни одбор је такође констатовао да кретања у међународном окружењу још увек у највећој мери зависе од тока пандемије, али да су, иако је привредни опоравак неуједначен по земљама, уз ризик његовог успоравања због ширења нових сојева вируса, средњорочни изгледи за раст глобалне економије повољни захваљујући процесу вакцинације становништва.
Као евентуалне ризике за раст глобалне економије види застоје у ланцима снабдевања и неравнотеже на тржишту рада, јер повећавају трошкове производње и воде глобалној забринутости да би инфлаторни притисци могли да расту.
НБС додаје да је неизвесност и даље присутна на светском робном тржишту, пре свега у погледу кретања светске цене нафте, која је у првој половини ове године повећана за више од 45 одсто, на шта је утицао снажан раст тражње који је премашио понуду, ограничену одлукама земаља ОПЕК+ о ограничењу производње. Узлазни тренд бележе и светске цене других примарних производа, као и светске цене хране.
У условима изразите неизвесности на глобалном нивоу изазване пандемијом, НБС истиче да је осму годину за редом очувала ценовну и финансијску стабилност и била равноправни партнер Влади Србије у пружању подршке привреди и грађанима.
Приоритет монетарне политике и даље ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности, уз подршку што бржем расту наше привреде и запослености, даљем расту извозног сектора, као и повољном инвестиционом амбијенту, поручује се Извршни одбор.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи биће одржана 12. августа.
