Закон ће, између осталог, до краја 2018. смањити време трајања поступка укњижбе имовине са 21 на 5 дана, уз смањење трошкова укњижбе са 2,8 на 2,5 одсто вредности имовине, објашњава Вучетић и истиче:
"На основу урађених студија, ефикасна национална инфраструктура о просторним подацима може да поспеши економски развој неке државе и утиче на раст БДП-а до 1,5 одсто. Инвеститори ће након усвајања овог закона лакше и брже долазити до информација о положају, облику и површини парцеле, као и могућности градње, а број неопходних процедура ће се дупло смањити".
Укрштањем података из различитих државних институција, на пример, површине парцела у одређеним деловима града, структуре становништва у тим деловима града, нивоа образовања грађана, њихове платежне моћи, наводи Вучетић, инвеститор добија информације на основу којих процењује да ли ће на том месту нешто да гради и инвестира.
"У развијеним земљама, преко 90 одсто свих одлука које се доносе на државном нивоу се доносе на основу података из геосектора. Захваљујући уређеном геосектору, Аустралија има 1,1 одсто већи БДП, а Ирска чак 1,6 одсто повећање БДП-а", објашњава Вучетић.
Овај закон, каже он, омогућиће да "једним кликом" сви подаци, од површине објеката, земљишта, сателитских снимака терена, мапа водених токова, података из Завода за статистику, туристичких организација, финансијских и привредних институција, буду ускладиштени и класификовани на једном месту.
"Сви подаци ће бити складиштени у систем портала ГеоСрбија. Овај национални портал биће унапређен и осавремењен у складу са најновијим технологијама до средине следеће године", каже Вучетић и објашњава да ће досадашњи проблеми недовољне стандардизације државних докумената и неефикасно коришћење геопросторних података, овим законом, бити решени.
Он истиче пример једне државне институције, која је желела да у њихов информациони систем унесе терабајте података:
"Тражили су да им физички доставимо документа. Нама је требало неколико месеци да то урадимо, а њима, преко годину и по дана да те податке унесу у свој систем уз обострано ангажовање великог броја запослених", објашњава Вучетић.
Процена Светске Банке је да Србија, како би стигла стандард развијених земаља ЕУ, мора да има годишњи раст БДП-а од 6 одсто, па би учешће геопросторних података у расту БДП-а Србије имао огроман значај за убрзани економски опоравак државе, каже он.
"На овом пољу су остварени одређени резултати који су предуслов за даљи развој, а који су се рефлектовали на значајан скок Србије на Дуинг Бизнис листи. На иницијативу Уједињених нација, све земље чланице, су септембра 2015. године усвојиле 17 циљева одрживог развоја за период 2016. до 2030. године, а геопросторни подаци су на директан начин препознати као главни предуслов за постизање тих циљева", наводи Вучетић.
Поред тога, каже он, доношење овог Закона и његова пуна примена је предуслов за приступање Србије ЕУ и део је Преговарачког поглавља 27 - Животна средина.
Програмом Владе за унапређење позиције наше жемље на ранг листи Светске Банке о условима пословања за период од 2017. до 2018. године, дефинисане су, како каже, активности које су базиране на доношењу Закона за други, односно, последњи квартал 2018. године.
