С једне стране, подстанарима не иду у прилог астрономске кирије, а потенцијалним купцима поскупљење кредита због раста камата и еурибора, као и све више цене квадрата.
Професор Економског факултета Љубодраг Савић за Радио-телевизију Србије каже да када узимаш кредит, купујеш стан који ће теби остати у власништву, док кад си подстанар плаћаш боравак у том стану али ти не остаје у власништву.
Консултанткиња за некретнине Катарина Лазаревић рекла је да прави избор између куповине стана на кредит или изнајмљивања зависи, пре свега, од тога да ли онај ко купује стан има сталну плату, односно да ли има сигуран посао и добру плату – то је предуслов за подизање кредита.
Банке су врло строге, имају одређене нормативе које морају да се поштују код позајмљивања кредита, али ја увек саветујем да се подигне кредит, да се позајми онај износ од 20 одсто, за учешће и да се купи стан. Јер, изнајмљивањем, које је сада отприлике 500 евра за врло мали стан, ви ништа не добијате. Кирије ће и за закуп расти, рашће и кирије за отплату кредита, али вама ће стан свакако остати дугорочно, саветује Лазаревићева.
Она је направила рачуницу за куповину стана на Вождовцу од 50 квадрата.
Такав стан је око 150.000 евра, чак и више. То је нека нижа цена за стан од 50 квадрата. Зависи да ли је новоградња или староградња. Закуп таквог стана је такође 500, 600 евра, па негде и више. Зависи како је опремљен. Али не треба заборавити да је младим људима јако тешко да скупе и 20 одсто учешћа за кредит. То им обично родитељи дају, каже Лазаревићева.
Према њеним речима, поново има интересовања за добијање кредита и то код већих банака, људи иду од банке до банке и гледају да су повољни услови.
Савић је дао савет како да се упореди шта је исплативије куповина или изнајмљивање.
Да човек узме кредит на 15 година, има ефективну каматну стопу, израчуна колико га то кошта. Значи, не само онај кредит који је узео, него и камата коју ће да врати, подели са бројем месеци и добије неку рату коју ће плаћати ефективно за тај временски период. И то наравно упореди са станарином коју ће плаћати, истакао је професор Економског факултета.
Повратак на старо није реалан
Савић каже да неки олако узимају кредите и наводи пример 2011. године, када су имали драму они који су узимали кредите у Швајцарцима, и каже питање је како би се то решило да није било државе која је интервенисала, а питање је, како каже, да ли је требало.
Људи треба добро да отворе четворе очију, када доносе једну одлуку која је за све људе најлепша ствар, после рођења деце, али после неког времена, то може да постане ноћна мора, колико људи има који су се вратили на село, колико људи има који су, продали станове, отишли у неке станчиће, рекао је Савић.
Лазаревићева наглашава да није реално да ће се цене вратити на старо.
Цене су се вратиле једним делом, ниже су него што су биле, али далеко су од тога да су реалне према нашим примањима. Руса и Украјинаца још има, али опет у незнатом броју. Они само дођу и прођу, не задржавају се дуго, али чињенице су да су они најбољи закупци, јер они плаћају много више него што је тржишна вредност, каже Лазаревићева.
Дневник/РТС
