Не треба бити веома мудар да би се знало да је најбоље купити нов аутомобил, али многи грађани Србије тако нешто себи не могу да приуште па се одлучују да купе половна возила. А кад крену на ауто-плацеве, у ауто-куће, пијаце... где се половњаци продају, могу изабрати нешто из, мало је рећи, богате понуде, пошто је у последњих пет године на тржиште Србије увезено око 800.000 половних аутомобила. Каквих, односно колико старих, тешко је рећи, али сигурно је да су одавно превалили пунолетство.
Грађани Србије, извесно је, радо купују половњаке: ове године продато их је око 115.000, од којих је око половине старије од 14 година, с моторима стандарда евро3 и евро4, који се више не могу возити у највећем броју европских земаља, као и у неким земљама у региону, али у Србију ће стизати и даље – бар још годину. Наиме, министар заштите животне средине Горан Триван најавио је да се може очекивати да ће од 2021. године у Србију бити забрањен увоз аутомобила с моторима стандарда еуро3. То је, изгледак, у неким деловима Србије утицало на пад цене и интересовања купаца за та возила, али не и у Новом Саду.
Менаyер продаје у Ауто-центру „Карузо” у Новом Саду Драган Топалов указује на то да никаквих промена на тржишту у смислу раста интересовања, па и цена млађих половњака, није било, нити се очекује, нити је реално.
– Евентуална забрана увоза далека је више од годину, а многи су то погрешно разумели – каже Топлов. – Увоз ће тек бити забрањен, а у нашу земљу је много тих аутомобила већ увезено, увозиће се и даље, на тржишту их има и биће их, односно доступни су и трговцима и купцима. Ми продајемо аутомобиле старе највише пет година, који имају моторе евро5 и евро6 стандарда, а не нудимо оне с нижим стандардом. Ипак, судећи по ономе што се на тржишту дешава, а и гледајући ауто-плацеве на којима је велика понуда аутомобила с моторима евро3 и евро4 стандарда – не примећује се пад тражње старијих половњака.
Често скидање катализатора
Какав утицај на животну средину има саобраћање великог броја возила с евро3 и евро4 моторима није потребно ни говорити, а Драган Топалов истиче да се слободно може рећи да код нас возила с тим моторима заправо немају ни тај ниво еколошког стандарда јер се веома често дешава да се, након што се возило увезе, с њега скине катализатор.
Ипак, и томе се види крај јер од маја 2021. године аутомобили који буду имали повећану емисију гасова неће моћи да прођу технички преглед.
По његовим речима, у Ауто-центру „Карузо” месечно се у просеку прода/купи десетак возила, махом дизелаша – „рено”, „опел”, „ситроен”, „пежо”.
– Цена аутомобила зависи од неколико фактора, а пре свега од нивоа опреме, пређене километраже, годишта, и крећу се од око 6.000 евра просечно за возила ниже класе – мале градске аутомобиле од 1.400 до 1.600 кубика, аутомобили средње класе, од 1.600 до око 2.000 кубика, просечно коштају око 8.000 евра, возила високе класе у просеку се продају за око 10.000 евра, а највише се купују аутомобили ниже и средње класе – наводи Топалов.
Да купце више занима цена возила, а не година производње, потврђују на једном од новосадскох ауто-плацева, где, такође, наглашавају да никакве промене интересовања није било, да продаја константно опада и да цена иде наниже јер је купаца мало, а не због најваљене забране увоза аутомобила с моторима стандарда евро3. Такође, истичу и да се највише купују половњаци чија се цена креће од око 2.000 до око 5.000 евра.
И та цена јасно упућује на времешност аутомобила јер возила с почетка овог века, из 2002. и 2003. године коштају од око 1.800 до око 2.500 евра, „пасат” из 2004. кошта око 3.300, док је исти модел, али четири године млађи – око 5.700...
Д. Млађеновић
