Породица годишње баци храну вредну 40.000 динара

Док се четвртина грађана Србије налази у зони ризика од сиромаштва дотле се, с друге стране, према најважнијим животним намирницама односимо неодговорно јер се храна буквално баца.
hrana dijeta pixabay
Фото: pixabay.com

Бацање хране, слободно се може рећи значи расипање јер се тада баци се и све оно што је потребно да се храна произведе и допреми на тржиште - новац, вода, рад, енергија, земљиште, транспорт, амбалажа...

Процењује се да четворочлана породица у Србији годишње баци количине хране вредне више од 40.000 динара. То је, свакако, огроман новац, па се ваља упитати шта треба учинити да се грађани рационалније односе пре свега према својим новчаницима, а потом и према свима који учествују у ланцу производње и пласмана хране. Такође, ваља се упитати и да ли грађани Србије заиста имају толико новца за бацање. Посебно сада, када се најављују поскупљења практично свих животних намирница.

Према подацима Програма за заштиту животне средине Уједињених нација, у Србији се годишње баца 83 килограма хране по становнику, што је девет килограма више од светског просека. 

- Велики генератори органског отпада су и угоститељи - истакла је национална координаторка ГИЗ ОРФ ММС Зорица Билић. - Процењује се да хотели и ресторани у Србији годишње произведу 40.000 тона отпада, а од тога чак 99 одсто завршава на депонији, емитујући штетне гасове колико шест до  седам хиљада моторних возила. Међутим, свега 13 одсто њих предаје отпад овлашћеним оператерима углавном због недостатка свести о важности правилног одлагања  и неисплативости саме процедуре.

Према њеним речима, поред хармонизације домаћих с европским прописима, кључна препорука пројекта је увођење обавезе раздвајања отпада за све оне који дневно праве или служе више од 50 оброка.


Највише се баца хлеб

Храна се баца из више разлога, а најчешће због тога што се поквари или зато што је истекао рок трајања. Највише се баца хлеб, затим месо, те млеко, док се најмање бацају воће и поврће.


Циркуларна економија представља окосницу рада НАЛЕД-овог Савеза за заштиту животне средине, који тренутно спроводи и пројекте ка бољем управљању стакленим отпадом и истрошеним батеријама и сијалицама. На радионици је

најављено и увођење смарт-депозит система за сакупљање амбалаже у пилот општини у Зрењанину.

- У Србији се годишње генерише око два милиона тона органског отпада, што представља велико оптерећење за депоније, на којима се забележи више од 300 пожара, које наносе велику штету животној средини - поручио је директор за одрживи развој у НАЛЕД-у Слободан Крстовић.-  Изузетно смо поносни што смо међу угоститељима наишли на велики одзив и успели да реализујемо изазов, за који верујемо да је корак у правом смеру ка очувању наше животне средине.

Иако су генерације код нас васпитаване да се храна не баца, Србија је по количини органског отпада, који настаје у домаћинствима, изнад светског просека. Када се томе додају остаци из ресторана, студентских мензи, болница и сличних установа, у питању је огромна количина отпада која на депонији представља еколошки проблем, а могла би да постане вредан ресурс.

У циљу даљег подизања свести међу грађанима, НАЛЕД је заједно с компанијом “Есотрон” и уз подршку Немачке развојне сарадње коју спроводи ГИЗ организовао радионицу у пивари Кабинет на Космају, на којој су представљене предности одвојеног сакупљања остатака хране и резултати изазова.

По речима регионалног менаyера компаније “Есотрон” Бојана Глигића, само се у Београду дневно депонује око 1.700 тона отпада, а већина је органски отпад из којег се испушта метан, који доводи до учесталих пожара. Он је истакао да се правилним управљањем отпадом тај проблем може елиминисати и отпад искористити за добијање зелене енергије.

Д. Млађеновић

EUR/RSD 117.4437
Најновије вести