Да би помогла привреди, Влада Србије је донела сет мера и усмерила помоћ ка, пре свега малим, средњим и микро предузећима, која су и најмање отпорна на кризе попут ове која је иза нас. Да би се сачувала радна места, једна од мера помоћи државе је и исплата три минималне зараде запосленима. Захваљујући томе, и поред тога што се у поједним погонима није уопште радило, радници су добили плате, а многа радна места којима је претило гашење, сачувана су.
Треба рећи да је највећи број послодаваца који су се пријавили за ту помоћ државе, у потпуности поштовао правила која су прописана, али је, нажалост, било је и другачијих ситуација. Наиме, било је и послодаваца који су и од те минималне зараде закидали својим запосленима. То су чинили на неколико начина, а најчешће тако што запосленима нису исплаћивали ни динар више од износа који је држава исплатила, чак и ако су радили све време ванредног стања. Било је и случајева да су од запослених захтевали да им, након исплате минималца, дају део новца, односно износ који покрива своту неопходну за плаћање доприноса и пореза на зараду, или чак да им дају целокупан уплаћени износ. Уколико радници нису пристали на то – а било је и таквих – готово по правилу уследио је отказ, али се с великом вероватноћом може рећи да је било много више запослених који су пристали на те услове.
Без већих отпуштања у Војводини
– Иако прецизних података још нема, процењујемо да је у Србији због пандемије коронавируса без радног места остало између 12.000 и 15.000 запослених, пре свега у области хотелијерства и угоститељства, превоза, грађевинарства, ауто-индустрије... – рекао је председник Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић. – Може се рећи да већих отпуштања у Војводини није било, али треба бити јасан и рећи да ће се стварни број оних који су остали без посла знати на јесен, у септембру и октобру, а то ће, пре свега, зависити од корака које ће правити послодавци.
Будући да су многи који су се с тим сусрели приморани на то да ћуте и на тај начин сачувају своје радно место, које је у Србији веома неизвесно, а тиме и своју егзистенцију, тешко је рећи колико је честа била та појава. По речима председника Савеза самосталних синдиката Србије Љубисава Орбовића, синдикат је упознат с тим да је таквих случајева било, али напомиње да је, готово по правилу, тешко утврдити где се то дешавало.
– Ситауција да послодавци од запослених траже новац који је држава, као помоћ запосленима и наменила, је, по нашим сазнањима, било веома мало, али да је био и само један такав случај, превише је – казао је Орбовић. – Наш је став да је такво понашање послодавца непримерено и да га треба санкционисати. Нажалост, такви случајеви углавном се дешавају тамо где радници нису синдикално организовани, пре свега у малим предузећима, где нема много радника, најчешће у области угоститељства, па су запослени препуштени сами себи и сами се морају борити за своја права, што је врло тешко. Готово по правилу, случајеве драстичног нарушавања радничких права, као што је поменуто, радници пријављују кад већ добију посао па је тешко обезебдити ваљане доказе, а готово увек реч је о анонимним пријавама јер је страх да се не изгуби посао огроман. Уз то, често се не саопштава чак ни то о којем је послодавцу реч па је због свега тога веома тешко реаговати правовремено.
Орбовић је истакао да је сарадња СССС-а и инспекцијских служби добра и да, по пријави неког случаја повреде радничких права, инспектори одлазе на терен да би утврдили право стање.
Д. Млађеновић
