Светска банка: Раст БДП-а Србије 3,9%, а за 2021. прогноза 4%

ВАШИНГТОН: Светска банка прогнозира да ће 2020. године раст Србије износити 3,9 одсто или за 0,1 процентни поен мање него што је предвиђала прошлог јуна, док је за 2021. годину задржала пројекцију раста на 4,0 процента.
Svetska banka
Фото: Dnevnik.rs

У новом Извештају "Глобалне економске перспективе", објављеном данас, Светска банка је смањила процену привредног раста целог региона Западног Балкана за ову годину је за 0,2 процентна поена - на 3,6 одсто.

На Западном Балкану је, како се наводи, реформски замах успорио, при чему су многе од ових економија пропустиле да доврше процесе транзиције на конкурентна и инклузивна тржишта.

У документу се, ипак, додаје да су се "у неколико земаља централне Европе, Западног Балкана и јужног Кавказа индекси пословног окружења недавно приближили нивоима напредних економија Европске уније".

"Предвиђа се да ће раст Западног Балкана ојачати до 2021. године на 3,8 посто, под претпоставком да политичка нестабилност и неизвесна политика остану под контолом", пише у Извештају.

"Раст фискалних обавеза у овом подрегиону, у неким случајевима због великог повећања плата у јавном сектору, социјалних трансфера или већих расхода за инфраструктурне пројекте од очекиваних, може смањити простор за будуће контрацикличне фискалне подстицаје и ослабити пословну климу", наводи се даље, уз напомену да се то односи на косовску економију, на Црну Гору и Северну Македонију.

Такође се констатује да су "недавни земљотреси на Западном Балкану - који су пре свега погодили Албанију - узели су данак у људским животима и физичкој инфраструктури".

"Перспективе овог подрегиона остају изазовне јер пад пословног поверења и повећана неизвесност коинцидирају са погоршањем екстерног окружења", оцењује СБ.

У том контексту упозорава да би привредни раст у целој групи економија у успону у Европи и централној Азији могао да буде осетно слабији у случају успоравања раста великих економија, геополитичких превирања, појачаних политичких неизвесности и изложености осцилацијама на финансијским тржиштима.

Како се објашњава успоравање еврозоне могло би да се прелије на привреде у успону које су трговински и финансијски тесно повезане са зоном заједничке европске валуте.

Што се тиче глобалног привредног раста, према процени Светске банке он ће ове године незнатно убрзати на 2,5 одсто са прошлогодишњих 2,4 процента, захваљујући постепеном опоравку инвестиција и трговине. У односу на јунску прогнозу, нова пројекција глобалног привредног раста је повећана за 0,2 процентна поена.

За две наредне године се такође предвиђа незнатно убрзање раста, на 2,6 одсто догодине и на 2,7 процената 2022. године.

EUR/RSD 117.5576
Најновије вести