Табаковић се, на презентацији августовског Извештаја о инфлацији у Народној банци Србије, у кратким цртама осврнула на резултате централне банке остварене у протеклих пет година, истичући да је инфлација у том периоду остала ниска, стабилна и предвидива.
"По оствареној стабилности цена Србија је сада упоредива с другим европским земљама - од почетка ове године инфлација се креће у границама новог, нижег циља, и у јулу износи 3,2 одсто међугодишње", рекла је Табаковић.
Подсетила је да су камате на кредите привреди, становништву, и на задуживање државе знатно снижене, што је допринело већем расположивом дохотку, расту кредитне и економске активности и успешнијој фискалној консолидацији.
"Каматне стопе на нове динарске кредите привреди и становништву смањене су током претходне четири године за преко 10 процентних поена", нaвела је гувернер, прецизирајући да су камате на евроиндексиране кредите оборене за 3,5 процентних поена за привреду и за 3,8 процентних поена за становништво.
Каматне стопе на динарске државне хартије су смањене за преко 7,0 процентних поена, у зависности од рочности.
Битно ниже каматне стопе, убрзање економске активности и опоравак тржишта рада, како је додала, утицали су на раст тражње за кредитима, при чему је само ове године међугодишњи раст кредита убрзан достижући у јуну 4,5 процената, а кад се искључе ефекти отписа проблематичних кредита, онда је тај раст чак 6,7 процената.
Табаковић је међу значајне резултате НБС у протеклих пет година сврстала и очување стабилности курса динара, чему су допринеле правовремене интервенције централне банке на међубанкарском девизном тржишту.
"У последњих пет година, закључно с јулом, интервенцијама на девизном тржишту укупно је нето продато 765 милиона евра, уз номиналну депрецијацију динара према евру од 1,5 одсто. То је осетно мање од 5,7 милијарди евра нето продаје у пет година пре тога, када је номинална депрецијација динара износила 33,2 процента", истакла је гувернер.
Бруто девизне резерве земље су, како је додала, одржане на адекватном нивоу, док су у нето износу повећане са 6,6 милијарди евра крајем 2012. на 8,4 милијарде евра на крају 2016. године.
Табаковић је предочила да се поверење у динар постепено враћа, о чему сведочи податак да је учешће динарских кредита код становништва повећано са 35 посто крајем 2012. године на садашњих готово 50 посто, а истовремено је порасло и учешће динарских депозита у укупним депозитима са испод 20 процената на око 30 одсто.
Према њеним речима, очување ценовне и финансијске стабилности одразило се и на побољшање кредитног рејтинга земље, на боље место Србије на Дуинг бизнис листи, као и на раст страних директних инвестиција, који је у претходне две године износио по 5,5 одсто бруто домаћег производа и био више него довољан да покрије дефицит текућег рачуна платног биланса.
Економиста и члан Савета гувернера Стојан Стаменковић, који је присуствовао презентацији извештаја о инфлацији у НБС, оценио је да пад у грађевинском сектору од пет одсто у другом кварталу и слабији раст инвестиција за 1,3 одсто могу негативно да утичу на пројектовани раст БДП-а од 3,0 процента у 2017.години.
Он је рекао да за БДП нису важне инвестиције за лепоту живота, и оне које се најављују, већ оне које ће утицати на привреди раст.
Гувернер НБС Јоргованка Табаковиће је на то одговорила да се не ради о инвестицијама за лепоту живота већ да град буде уредан и да буде туристички атрактиван, јер раст туризма утиче и на бруто домаћи производ.
НБС очекује нижу инфлацију у овој и наредној години
„Народна банка Србије снизила је пројекцију инфлације за ову и наредну годину у односу на прогнозу из маја, али ће она остати у границама циља од 3,0 одсто плус/минус 1,5 процената у том периоду.
Пројекција је снижена због мањег од очекиваног раста потрошачких цена током другог тромесечја 2017, као и нижих увозних цена изражених у динарима, како примарних пољопривредних производа, тако и нафте, наводи се у августовском Извештају о инфлацији, који је данас представљен у НБС.
Потрошачке цене су у другом тромесечју порасле за 0,5 одсто, што је мање него што је предвиђано у мају.
Међугодишња инфлација се спустила последњих месеци на 3,2 процента у јулу, док је базна инфлација (која искључује волатилне цене енергената и хране) остала ниска и стабилна на нивоу од око 2,0 одсто. Њен ниво је у јулу износио 1,7 процената.
Према процени НБС, инфлација ће се у августу додатно смањити услед "изласка из међугодишњег обрачуна прошлогодишнејг поскупљења меса, а затим ће се у септембру наћи на незнатно вишем нивоу него крајем другог тромесечја".
Коментаришући потенцијалне ефекте суше на потрошачке цене, Бранко Хинић, заменик генералног директора Директората за економска истраживања и статистику у НБС, рекао је да очекује да ће се агрометеоролошки фактори одразити на примарну пољопривредну производњу, пре свега на кукуруз и соју.
Према његовим речима, то неће утицати на мању понуду на домаћем тржишту, јер постоје довољне залихе, али ће вероватно количине за извоз бити мање.
Нагласио је, такође, да на те цене доминантно утичу кретања на међународном тржишту, тако да је, према његовом мишљењу, могуће само краткорочно одступање тих цена на домаћем тржишту.
Хинић је додао да не очекује значајније осцилације у понуди воћа и поврћа.
