Директор Рибњака „Капетански рит“ из Кањиже и председник Групације за рибарство у Србији Крум Анастасов предочава да је несхватљиво да рибарство као сегмент сточарства за коју имамо велики потенцијал пропада, а међу пет је грана у пољопривреди које могу да пружају здраву животну средину, да запошљавају људе из руралних средина, да се производи здрава храна...
Анастасов истиче да Србија, највећим делом у Војводини, има потенцијал за подизање рибњака на 150.000 хектара неплодног земљишта и потребно је да се улаже у рибарство. На то указују и чињенице да је садашња годишња производња у рибњацима у Србији око 6.000 тона, што је око 30 одсто наших потреба. Највећи део подмирује се увозом 12.000 до 15.000 тона што је и до 75 одсто укупне потрошње рибе у Србији, а према уверавању Анастасова то је забрињавајуће, јер ако се настави са небригом према рибарству доћи ће се у ситуацију да увоз достигне и 90 одсто учешћа на српском тржишту, уместо да развијамо домаће рибарство.
- Да би рибарство опстало значајно је да се прблемима које га притискају посвети далеко већа пажња, јер доноси толико добробити па није добро да то нико не види - утисак је Крума Анастасова, који је у овом специфичном послу 15 година - Рибарство драматично смањује површине и производњу, јако тешко се опстаје, па и велике компаније које су у свом саставу имале рибњаке не виде их као уносан бизнис. Исхрана рибе је најзначајнија ставка у производњи у рибњацима, јер у укупним трошковима износи преко 50 одсто, а сада ће то бити много више. Поскупљење хране је нешто што се десило свуда и не можемо да побегнемо од тога.
Рибарство у Србији има конкуренцију у комшилуку у Мађарској, Румунији, Бугарској и Хрватској и нешто удаљенијој Чешкој. Анастсасов констатује да када се погледа како се њихов државни апарат довија и односи према рибарству да функционише и опстаје на прави начин, очито је да услова за опстанак рибарства има и код нас, али нема подршке државе.
- Рибартсво у овим земљама које су нам конкуренција су у Европској унији, ослањају се на националне и европске фондове, имају олакшице за водопривредне обавезе које нису мале. У неким се вода уопште не плаћа, а у Хрватској плаћају осам пута мање него ми. Због лоше конекције и незаинтересованости, евидентно је да овај сектор пољопривреде пропада, иако има све могућности за развој - категоричан је Анастасов.
Рибњак „Капетански рит“ из Кањиже, који ће наредне године обележити седам деценија постојања, један је од водећих у Србији и по величини (1.030 хектара) и по опремљености инфраструктуром и производним резултатима. Располаже са силосима за смештај око 2.000 тона хране, а у плану је улагање у фабрику екструдиране хране...
- Обезбедили смо насад рибе за овогодишњи производни циклус из сопствене производње. Схватили смо да је то најсигурнији начин из технолошких и других разлога, тако да очекујемо да ћемо редовно радити јер је цена шарана, који је са 90 одсто заступљен у нашим рибњацима, у велепродаји већ скочила на 420 динара за килограм плус ПДВ, а очекујемо да ће се још повећавати - каже Крум Анастасов.
Саговорник нашег листа указује да се то дешава зато што су субвенције за рибарство готово симболичне. Од државних субвенција рибњаци добијају 10 динара по килограму произведене и продате конзумне рибе, што је у просеку годишње 35 до 45 милиона динара за целокупну продукцију у српском рибарству. Поред тога Покрјаински Покрајински секретаријат за пољопривреду на име реконструкције рибњака издваја 15 до 20 милиона динара годишње.
- Рибарство кроз ПДВ, водопривредне и друге обавезе које плаћа према држави издваја годишње 800 милиона до милијарду динара, тако да су субвенције које добија стварно симболичне. У време пандемије короне такође нисмо добили помоћ од државе, а због свих проблема због којих је дошло услед смањене потрошње рибе, дошли смо у ситуацију и били принуђени да конзумну рибу спремну за тржиште враћамо у језера. Оно што смо успевали да у велепродаји продамо било је по 180 динара, знатно испод произвођачке цене која је износила 250 динара. Тражили смо више пута од надлежних министарстава пољопривреде и финансија и преко Привредне коморе Србије да примене неки систем олакшица и подршке као што је примењено код других, али без резултата. Нису услишени ни наши захтеви за мораторијум за плаћање водног доприноса за 2020. и 2021. годину, па пошто су рибњаци били неликвидни и у лошој ситуацији сада ту дажбину плаћају са каматом. Сви настали проблеми су допринели да је производња за 2022.годину дестимулисана и сада долазимо у ситуацију да рибе на тржишту Србије нема - каже Анастасов.
Чак и када је било потражње за извоз рибе у Европску унију, испоставило се да из Србије нема могућности да се извози жива риба, док је у Србију увоз живе рибе из ЕУ могућ.
- Имали смо захтева из Румуније и Хрватске, али тренутно не постоји модел како да се извоз живе рибе у ЕУ реализује - напомиње Анастасов, додајући да четвртину производње успевају да извозе у земље ЦЕФТ-е у Босну и Херцеговину, Северну Македонију и Албанију.
Анастасов предочава да рибарство има вишеслојне проблеме при чему је највећи проблем обезбеђење хране за рибе.
- Сви у сточарству, који се баве говедарством, свињарством и овчартсвом, имају неке бенефите на основу условног грла. Од 2008. године када сам упутио прво писмо тадашњем министру пољопривреде, са предлогом да се дефинише условно грло и за рибу, да ли по броју јединки или на други начин јер се зна конверзија хране у производњи рибе, али још увек нема нема одговора - указује Анстасов.
Анастасов решење види у томе да се формира један тим који ће сагледати шта је неопходно да се уради стратегија да се унапреди рибарство, почев од законске регулативе.
- Ако се има у виду да је ПДВ на рибу 10 посто, да се направи помак и подстакне рибарство било би значајно само ако би се садашња субвенција од 10 динара по килограму произведене и продате рибе повећала на 40 или 60 динара, то би потпуно смирило сиву економију које има и у рибарству - сматра Крум Анастасов.
Милорад Митровић
