Како је наведено, број незапослених лица у Србији је у првом кварталу ове године у односу на исти период 2016, био мањи за 149.300 лица.
Стопа незапослености је за 1,6 процентна поена већа него у четвртом кварталу 2016. године.
Стопа незапослености, према подацима РЗС-а, у првом кварталу ове године, за становништво старости 15 и више година била је 14,3 одсто за мушко и 15 одсто за женско становништво и најмања је била у Београдском региону (13,2 одсто).
Највећа стопа незапослености у том периоду је била у Региону Јужне и Источне Србије (17,2 одсто), док је у Региону Шумадије и Западне Србије износила 14,7 одсто, а у Региону Војводине 13,6 одсто.
Према подацима РЗС-а, у поређењу са претходним кварталом, у првом кварталу 2017. број запослених лица био је мањи за 79.200, док је број незапослених лица већи за 43.000.
Половина новозапослених старији од 55 година
Запосленост је значајније смањена у неформалној сфери - за 66.600 лица, првенствено у пољопривреди, услед смањеног обима сезонских радова у посматраном периоду године, а пад запослености негативно се одразио на незапосленост и неактивност.
Према подацима РЗС-а, формална запосленост повећана је за 99.400, највећим делом у делатностима прерађиивачка индустрија и услуге смештаја и хране, док је дошло до смањења неформалне запослености у пољопривреди, што је резултирало и нижом стопом неформалне запослености за 1,3 процентна поена у првом кварталу ове године у односу на исти период прошле.
Према подацима РЗС-а половину новозапослених у периоду први квартал прошле - први квартал ове године чине лица старија од 55 година, док је незапосленост најзначајније смањена у категорији 25-44 године старости, за 82.600 лица, при чему је већина тих лица статус незапослених заменила статусом неактивних, а не статусом запослених.
Безмало 20 одсто младих нити ради, нити се школује
Позитиван тренд повећања запослености и смањења незапослености од првог квартала 2016. до првог квартала 2017. одразио се и на младе од 15 до 24 године старости, али како се наводи у саопштењу РЗС-а смањење стопе незапослености код ове популације за 7,1 процентни поен, у односу на исти период прошле године, није само резултат смањења броја незапослених, већ и негативног демографског тренда и последично, све мањег обима популације у том узрасту.
Статистички подаци показују и да је удео младих који нити раде нити су у било каквом систему образовања у укупној популацији младих између 15 и 24 године старости већи је за 2,2 процентна поена у односу на претходни квартал и да сада он износи 18,7 одсто, док код популације од 15 до 29 година старости та стопа износи 24,2 одсто, односно готово четвртина младих тог узраста представља неискоришћени људски ресурс и са аспекта рада и са аспекта образовања.
Како се наглашава у саопштењу РЗС-а, Анкета о радној снази је најобухватнији и једини међународно упоредиви инструмент за праћење кретања на тржишту рада, којом се региструју демографске и социоекономске карактеристике становништва старијег од 15 година.
Главни циљ ове анкете којом је било обухваћено око 14.857 домаћинстава, од чега је анкетирано 11.915 домаћинстава, односно 28.730 лица старости 15 и више година је оцењивање обима радне снаге, односно запосленог и незапосленог становништва, при чему се под запосленошћу подразумева рад како у формалном, тако и у неформалном сектору.
