У Србији ће коначно бити уведена социјална карта

На јесењем скупштинском заседању требало би да се нађе  дугоочекивани и најављивани закон о социјалној карти, саопштило је Миистарарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.
siromasni, dnevnik.rs
Фото: Dnevnik.rs

Осим те информације, Министарство је само навело да је намера да се у регулативи сви подаци о социјално угроженим људима обједине на једном месту да би се обезбедила правичнија расподела, транспарентније и ефикасније остваривање свих права која тој категорији становништва припадају. Других појединости нема, али, чиниће га одредбе о потреби стварања јединствене базе података у електронском облику о социјално угроженим појединцима који су обухваћени неким видом социјалне зашите.

Социјална карта треба да обухвати опште податке о појединцу и с њим повезаним лицима (супружници, ванбрачни партнер), податке о приходима, имовини и другим из социјално-економског статуса, као и податке о врсти права које појединац користи или је користио. Тако обједињени подаци требало би центрима за социјални рад да омогуће да брже реагују у случајевима промена које утичу на социјално-економски статус, ради превенције и подршке. У бази податка, осим основних података о лицима, биће и они о оствареним правима, исплатама, одбијним захтевима, о другим новчаним примањима, али и они који се тичу посебног статуса корисника, на пример његово здравствено стање.


Примају помоћ, а могли би да раде

По извештају Државне ревизорске инситуције „Материјална помоћ као мера смањења сиромаштва”, око 50 одсто корисника социјалне помоћи од  268.000 појединаца је радно способно.

То је ДРИ објавио на самом крају 2019. године, наводећи да се податак односи на истраживање ревизора од 2016. до 2018. године. Ревизори су у извештају навели да су дошли до сазнања да су центри за социјални рад само делимично радили процену социјално-економског стања  радно способног корисника социјалне помоћи, и да корисници дуго остају у систему социјалне заштите.

Ове године социјална помоћ износи око 8.500 динара, а корисници је, иначе, добијају девет месеци у години. У погледу броја уживалаца те потпоре није се ништа променило у односу на пре две године. Новчану помоћ и даље прима око 270.000 лица.


На тако успостављеној дигиталној бази података треба да се препознају људи којима је помоћ потребна, да би она отишла у праве руке, али и држави омогући да се корисници новчаних примања проверавају, и  избегну злоупотребе, пошто ће центри за социјални рад бити повезани с више државних служби: Пореском управом, Катастром непокретности, Министарством унутрашњих послова…

Корист од такве регулативе неће имати само државни чиновници, који ће, уместо вођења обимне администрције за сваког корисника, сада једним кликом добити све податке о појединцима из те групе становништва: у предности ће бити и уживаоци, јер неће морати прикупљати мноштво папира на више адреса да би остварили нека од права из области социјалне зштите.

У ранијим изјавама представника Министарства рада истицано је да ће наша земља у изради социјалних карти користити искуства из Краљевине Данске, која се сматра за једну од најуспешнијих земаља у тој области.

З. Делић

EUR/RSD 117.5929
Најновије вести