На планирању ветропаркова и изградњи постројења ради 600.000 људи, још 440.000 је ангажовано у производњи турбина, лопатица и делова за стубове и око 220.000 на одржавању.
Власник предузећа „Дојче Виндтехник" у Немачкој, Тим Шмоловски, има више од две хиљаде запослених, али у његовој фирми морају да користе степенице да би стигли до врха ветрењаче, на висину од око шездесет метара.
Већина нових система има лифтове који иду до 100 метара висине, што олакшава приступ чворишту ветротурбине, преносном механизму и генератору.
За то је неопходно стручно знање.
„Много механике је уграђено у старије системе. У модерним системима, она све више нестаје, замењује је електроника“, каже за DW Шмоловски.
Приоритет имају у свакодневном пословању су тренутни кварови, а затим планиране контроле и замена дотрајалих делова.
Информације о кваровима на ветрењачама Шмоловски и његове колеге добијају из контролног центра, који се налази 400 километара северно од Еркеленца, у малом месту Остенфелд на граници са Данском. Бројни запослених у том центру даноноћно контролишу рад више од 6.000 ветрењача на копну и на мору широм Европе, као и у САД-у и Тајвану.
Готово све велике ветрењаче данас су повезане са тим центром преко оптичких каблова или модема. У случају квара, алармни сигнал се појављује на мониторима у контролном центру.
Према подацима Међународне агенције за обновљиву енергију, највише запослених у индустрији енергије ветра има Азија, пре свега Кина (550.000) и Индија (400.000). У Европи је у тој бранши запослено 340.000 људи, највише у Немачкој, Великој Британији, Данској и Холандији.
Број радних места се повећава и у Северној и Јужној Америци. У САД их је тренутно 120.000, у Бразилу 40.000, а у Мексику 20.000. У афричким земљама енергија ветра није свуда исплатива, али и тамо у овој бранши има око 40.000 запослених.
Експанзија енергије ветра отвориће наредних година много нових радних места за планирање, изградњу и одржавање постројења. Широм света су 2020. године инсталиране ветрењаче капацитета 743 гигавата. Поређења ради, то је једнако троструком капацитету немачке производње енергије из свих извора или скоро стоструком капацитету Србије.
До 2050. године би капацитет ветрењача могао да буде 8.000 гигавата, а то би, како показује студија финског Универзитета ЛУТ, значило и око 6,5 милиона радних места, од чега два милиона за потребе одржавања и поправке, пише DW.
