Зато без 2.000 динара не вреди кретати у дневну куповину, а при томе ће се пазарити само оно што је потребно, а може се десити да ни за планиране намирнице не буде довољно новца. Разлике у цени куповине приликом сваког пазара осећа свако ко у куповину крене, а и подаци Републичког завода за статистику то потврђују. Наиме, цене хране битно су порасле у последњих годину дана јер су потрошачке цене из јула ове године, у поређењу с истим месецом прошле, више за 12,8 одсто.
Колико ће храна коштати на зиму сада још нико не може да предвиди, али би се с великом сигурношћу могло рећи да, ако не буду расле, неће бити ниже. Наиме, велико је питање какав ће бити принос на њивама јер су овогодишња суша и високе дневне температуре узеле данак па произвођачи хране већ сад знају да ће имати далеко мање рода у односу на просечене количине. Уз то, не треба заборавити ни да су трошкови прозводње - ђубрива, горива, производа за заштиту... такође знатно виши него лане.
Дакле, слободно се може рећи да на тржишту нема намирнице која није поскупела. На пијацама јаја већ одавно коштају више од 15 динара по комаду, што је знатно више него пре годину дана када су коштала 10 и 12 динара. Сада се продају по цени од 16 па до 20 динара, па је само за 10 јаја сада потеребно готово 100 динара више него лане. Када се томе дода да би ова намирница у наредном периоду могла да буде и скупља због раста цена основних пољопривредних култура, неопходних за исхрану кока носиља - цех ће бити и виши.
Овог лета цена килограма парадајза готово да се није спуштала испод 100 динара, исто толико, отприлике, коштају и кељ и плави патлиyан, а за килограм карфиола потребно је чак око 250 динара. Кромпир је намирница честа на трпезама, а да ли ће тако бити и надаље велико је питање јер килограм и белог и црвеног кромпира кошта око 100 динара. Ова намирница држи високо прво место кад је раст цене у питању јер је скупљи за око 150 одсто. Они који воле купус килограм ће платити између 70 и 80 динара. Домаћице које припремају ајвар за килограм црвене паприке морају да издвоје и више од 200 динара, а за бабуре око 170.
За сада се, без бојазни да ће бити скупље, може кренути у куповину свињског меса јер је Влада Србије до краја овог месеца ограничила цене свињетине. Килограм свињског бута кошта 750 динара, крменадле су 659 динара, врат с костима 689 динара, а килограм плећке 738 динара. Ограничена је и цена целог пилета - па је за килограм потребно 300 динара.
Под контролом је и цена кристал шећера, који се сада може купити за 97 динара, а до пре три седмице килограм је коштао око 84 динара. Килограм брашна тип 400 не сме да буде скупљи од 84,7 динара, брашно тип 500 не сме да кошта више од 78,6 динара у паковању од пет килограма, литар дуготрајног млека од 2,8 млечне масти - 114 динара. Литар уља кошта око 200 динара и та цена важи још од новембра прошле године
Наравно, скупљи су и млечни производи, а већ неко време за литар јогурта потребно је далеко више него раније, у просеку, око 150 динара, а за онај у чаши око 50 динара. Толико је, отприлике, и паковање киселог млека, док је павлака између 70 и 80 динара. Стотину грама маслаца, у просеку, кошта 250 динара, а килограм сира не може се купити испод 1.000 динара. Зато и не чуди што се ретко купује у тој количини, него се папазари око 200 и 300 грама.
Ручак се не може припремити без соли, а за килограм је сада потребно најмање 60 динара, а има продавница где је и скупљи од 80 динара. Паковање од 250 грама “баг зачина” кошта 104 динара. За килограм пиринча ваља платити и до 230 динара, литар сирћета је око 100, тестенина, у зависности од паковања и произвођача, тестенина кошта од 60 до 220 динара, а супе у кесици су од 60 па и више од 130 динара...
З. Делић
