Да ли је прекид стажа потребан већини или не? И ако јесте, колико он најмање може да траје? Предузетник М. Л. из Прокупља, који се јавио пензијском фонду, управо је то питао. Он испуњава услове за старосну пензију, па да ли мора да одјављује радњу и прекида радни однос или не?
Они који би да се што пре пензионишу мало-мало рачунају колико им треба да стенку услове за пензионисање, односно година живота и трајање стажа, као основне услове за пензије.
По правилу, сви осигураници поред испуњења услова морају да прекину своје запослење, односно самосталну делатност, да би остварили право на старосну или превремену старосну пензију. Ипак, Закон о пензијском и инвалидском осигурању предвиђа неколико изузетака за поједине категорије осигураника којима је стицање права на пензију једноставније и могу да га остваре и без претходног престанка осигурања. Овакав критеријум одређен је за предузетнике, а право на старосну или превремену старосну пензију без престанка осигурања могу да остваре и изабрана, именована или постављена лица, као и лица која су хранитељи, објашњавају у Фонду за пензијско и инвалидско осигурање (Фонд ПИО).
Може се приметити да је законодавац при доношењу овакве одредбе имао у виду специфичности појединих занимања и чињеницу да би обавеза да се обављање делатности у потпуности прекине довела у питање сам посао који се обавља, а у неким случајевима и кориснике (посебно у случају хранитеља). Осигураници који су запослени у сопственом предузећу могу право на пензију да остваре тако што ће прекинути радни однос, уз задржавање оснивачког улога и права по том основу у предузећу. По остваривању права на пензију, сви корисници старосне или превремене старосне пензије могу да раде, с тим што они осигураници који не припадају изузетим категоријама морају да оставе макар један календарски дан у коме неће бити у осигурању како не би довели у питање утврђено право.
На пример, запослени коме је осигурање престало петог марта не може поново да почне да ради већ сутрадан, ког дана ће остварити право на пензију, али може поново да се запосли најраније од седмог марта. На овај начин остварено право неће бити угрожено каснијим осигурањем. Такође, ово је и први услов за успешно поновно одређивање пензије за пензионере који након пензионисања наврше још најмање једну годину стажа.
Они који раде по уговору о делу су вероватно најспецифичнији. Осигурање по овом основу карактерише то што трајање стажа уопште не мора да одговара периоду трајања уговора. Наиме, трајање стажа се одређује на основу плаћених доприноса, а сам период осигурања пријавом и одјавом коју би требало да подноси послодавац, онај с ким је лице закључило уговор. Међутим, уговори о делу су најчешће само „отворени”, односно одређен им је почетак, али не и крај. У моменту остваривања права на пензију потребно је евидентирати престанак трајања уговора. Обично је осигураник тај који у договору с послодавцем доноси доказ о дану до када је уговор трајао. Наравно, уговор о делу може да се настави и након остваривања права на пензију. Уколико се с послодавцем не може ступити у контакт, престанак осигурања утврђује се на основу регистрованих уплата доприноса, пише Политика.
Слична је ситуација и за „фриленсере”, лица која раде за иностране послодавце који немају представништво, као и за лица која обављају привремене и повремене послове, самостално или преко омладинских задруга. Споменути су и хранитељи. По својој природи, уговор о хранитељству је заправо уговор о делу. Ипак, специфичност овог посла определила је законодавца да ову категорију ослободи обавезе престанка осигурања.
Сви корисници старосних пензија имају право да раде из пензије, на било који од наведених начина, без обзира на то да ли су били условљени престанком или не. Ипак, чак и када прекид рада није услов за пензију у Србији, сви који су радили у иностранству треба да провере да ли ће инострану пензију добити ако наставе да раде. Свака држава има специфичне прописе у вези са обавезом престанка осигурања и радом у току трајања права на пензију. Зато је најбоље да такви будући пензионери контактирају с фондовима у државама у којима су радили и провере да ли уз пензију могу и даље да раде у Србији.
Чињеница да је основни услов за стицање права на инвалидску пензију утврђивање потпуног губитка радне способности потврђује да је за осигуранике престанак осигурања обавезан. Дакле, ниједан од изузетака наведених за случај стицања права на старосну пензију не важи код инвалидске пензије. Изузетак су једино оснивачи предузећа који у њима не раде, који могу да задрже оснивачки улог у предузећу. То им је омогућила измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању из 2018. године. Тада је ова категорија престала да буде обавезно осигурана. Корисници инвалидске пензије не могу да уђу у осигурање ни након остваривања права на пензију, односно уколико то учине, раније утврђен потпуни губитак радне способности може да буде преиспитан кроз контролни преглед. У случају да се на контролном прегледу утврди побољшање здравственог стања и постојање радне способности, то би довело до престанка коришћења инвалидске пензије. Специфичност постоји код професионалних војних лица и полицијских службеника код којих се не утврђује потпуни губитак радне способности већ само губитак за обављање професионалне војне службе, односно полицијских послова.
Из тог разлога осигураници ових категорија који остваре право на инвалидску пензију могу и након пензионисања да се запосле или обављају самосталну делатност, осим у служби коју су претходно обављали, али немају право да им се одреди нов износ пензије на основу накнадно навршеног стажа.
Рад уз примање породичне пензије је најспецифичнији. Наиме, за разлику од старосне и инвалидске пензије, остваривање права на породичну пензију није уопште условљено престанком осигурања, али је тиме условљено коришћење тог права. То значи да чланови породице умрлог осигураника који испуњавају опште услове за стицање права могу то право да остваре и у периоду запослења или обављања самосталне делатности. Ипак, таквим лицима се породична пензија неће исплаћивати до престанка осигурања.
За ово правило закон је предвидео изузетак који се односи на висину примања која члан породице остварује по основу уговора о делу и обављања привремених и повремених послова, и то у случају да је износ накнаде коју породични пензионер остварује по овим основама на месечном нивоу нижи од најниже основице осигураника у осигурању запослених која важи у време уплате доприноса. Уколико корисник породичне пензије ради по уговору о делу или обавља привремене и повремене послове, а није сигуран да ли му износ уговорене накнаде прелази законом одређен износ за обуставу исплате пензије, то може да провери на шалтерима фонда.
У случају да се лице које користи породичну пензију запосли или почне да обавља самосталну делатност, исплата пензије се обуставља. Зато је такав корисник у обавези да одмах обавести фонд како би се избегла могућност настанка неосноване исплате пензије, закључују у Фонду ПИО.
(Политика)
