Разлога је много, али је извесно да највећи број пензионера који се одлуче на овај корак то чине како би допунили кућни буyет. Истовремено, ангажман пензионера важан је за послодавце јер добијају искусне раднике одређених струка које су дефицитарне, а при томе им се то и исплати јер су пензионери који раде углавном мање плаћени од радника у редовном радном односу.
Дакле, пензионери најчешће раде исте или сличне послове које су обављали и пре одласка у пензију, често оне за које недостаје радна снага - возачи, физичко-техничко обезбеђење, мајстори различитих занимања, вариоци, грађевински радници, медицинске сестре, а на посао после одласка у пензију одлазе и лекари, наставници...
Почасни председник Уније послодаваца Србије Небојша Атанацковић указује да је чињеница да велики број пензионера ради и да их је све више, али истиче и да се слично дешава у целом свету. Многи се на тај корак, указује Атанацковић, одлучују и зато што након престанка радног односа имају много слободног времена и из материјалних разлога - јер су пензије знатно мање од плата.
- Због ситуације на тржишту рада, потреба за радом пензионера постоји и због њихове стручности, али и недостатка младих кадрова који се ретко опредељују за занате - каже Атанацковић. - За одређена занимања, пре свега занатска, већ дуго се не школује довољно ђака па је и то разлог што се ангажују радници који су радили те послове, а отишли су у пензију. У недостатку млађих радника, послодавац не може да бира ако му је потребан радник.
Он указује да су, према његовим сазнањима, пензионери нешто мање плаћени од оних који су у редовном сталном радном односу, али истиче да су они, углавном, задовољни.
- Ангажман пензионера добра је ствар за привреду јер је то повољније за послодавца. Добро је и за пензионере јер допуњавују кућни буyет, настављају да привређују, остају у одређеној физичкој активности, а искуства показују да наставак рада после одласка у пензију има позитиван утицај на здравље - каже Атанацковић.
Председник синдиката пензионера „Независност” Милош Грабунyија каже да су многи пензионери приморани да раде и то пре свега због малих примања. По његовим речима, најчешће је реч о пословима у пољопоривреди, ангажују се као ноћни чувари, физички радници... али има и пензионера који су били на високим положајима на којима остају и након што оду у пензију. Он истиче да се тешко може утврдити колико пензионера ради јер се већина и не евидентира.
- Од укупно 1.648.000 пензионера у Србији, њих око око 980.000 или 60,2 одсто има примања нижа од преосечне пензије, која је сада 38.807 динара - каже Грабунyија. - Истовремено, пензије тих 60,2 одсто пензионера захватају свега 30 одсто месечног буyета за исплату пензија и то само по себи потврђује да већина пензионера тешко живи и да су многи приморани да раде и након одласка на залужени одмор.
Поново запослено 42.000 људи
Колико пензионера ради тешко је рећи, а према подацима Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, а на основу броја захтева за поновно одређивање износа пензије по основу накнадно оствареног стажа, процењује се да је од укупног броја пензионера 2,5 одсто, односно њих око 42.000, ангажовано по основу осигурања које се третира као радни однос. Ипак, слободно би се могло рећи да на посао одлази више пензионера од те бројке.
Председник Удружења синдиката пензионера Србије Милан Грујић недавно је рекао да се процењује да је око 15 одсто укупне пензионерске популације у радном односу, који су, углавном, приморани да раде, а да су пензионери који раде мање плаћени од радника у редовном радном односу. Он је указао да се ангажују пензионери свих занимања - од оних који су, због своје стручности, наставили да раде у истим фирмама и након званичног одласка у пензију, али да је, у принципу, углавном реч о дефицитарним и мало плаћеним занимањима.
Наравно, има и много пензионера који нису наставили да раде и не планирају тако нешто. Неки од њих зато што немају материјалних проблема, неки што не желе или зато што желе да се одмарају, опусте, уживају, путују...
Д. Млађеновић
