СРБИЈА ШТЕДИ ВИШЕ НЕГО ИКАД Динарски улози достигли рекордних 206 милијарди

"Последњи дан октобра, који се већ 101 годину широм света обележава као Светски дан штедње, увек је добра прилика да се подсетимо колика је важност штедње - како за појединца, тако и за друштво у целини", наведено је у саопштењу НБС.

Како је наведено, полагање депозита у виду штедних улога у банкама један је од начина да средства остављена "са стране", уз сигурност буду и увећана за камату коју зараде у периоду орочења.

"Истовремено, штедни депозити представљају здрав извор финансирања кредитне активности усмерене од банака ка становништву и привреди, односно извор привредног раста. Без обзира да ли каматна стопа на штедне улоге превазилази актуелну стопу инфлације или не, суштина штедње, а то је замена садашње за будућу потрошњу, говори у прилог овом концепту", наведено је.

Штедња нарочито добија на значају у периодима појачане неизвесности и криза, које су се током низа протеклих година међусобно преплитале на глобалном нивоу.

Динарска и девизна штедња настављају да расту и достижу рекордне нивое и током 2025. године, упркос појачаним глобалним неизвесностима.

Посебно је динамичан раст динарске штедње у последњих неколико година, што представља одраз поверења грађана у домаћу валуту и финансијски систем.

Таквим кретањима су допринели очувана макроекономска и финансијска стабилност, као и дугогодишња релативна стабилност курса динара према евру.

У последњих 13 година, од 2012. године од како се примењује Стратегија динаризације домаћег финансијског система, штедња становништва у домаћој валути је порасла више од 11 пута (за 187 милијарди динара).

У текућој години, раст динарске штедње становништва износи 14,5 милијарди динара (7,6 одсто), чиме је она достигла ниво од око 206 милијарди динара крајем октобра.

Структура динарске штедње у првих девет месеци 2025. године, показује да је штедња рочности до годину дана повећана, док је штедња орочена на рокове дуже од годину дана смањена.

Раст је најизраженији код штедње по виђењу (7,4 милијарде динара), штедње рочности од три до шест месеци (6,7 милијарди динара) и оне орочене од шест месеци до годину дана (пет милијарди динара), која је уједно и најзаступљенија категорија у укупној динарској штедњи (52,5 одсто).   

Просечан износ динарске штедње по партији крајем септембра 2025. године износио је готово 198.000 динара.

Међутим, искључујући из обрачуна штедне улоге до 10.000 динара (којих у броју има највише - чине чак 83,3 одсто укупног броја партија, али свега 0,3 одсто износа укупне динарске штедње), просечан износ динарске штедње по партији износио је 1.183 хиљаде (готово 1,2 милиона) динара. У протеклом периоду и учешће динарске у укупној штедњи је забележило значајан напредак - динарска штедња сада износи око 10 одсто укупне штедње у домаћим банкама, док је у септембру 2012. године оно било испод два одсто.

У истом периоду од 13 година и девизна штедња је расла, иако нешто споријим темпом.

Од септембра 2012. године она је удвостручена - са 7,9 милијарди евра на 15,9 милијарди евра (септембар 2025. године).

За првих девет месеци 2025. године раст девизне штедње износио је 492,1 милион евра и резултат је у највећој мери знатнијег раста штедње по виђењу (494,8 милиона евра), која чини две трећине (66,7 одсто) укупне девизне штедње, као и раста штедње на рок од шест до дванаест месеци (338,2 милиона евра).

Највећи пад су забележиле штедње орочене на рок од једне до две године (282,4 милиона евра) и на рок од две до пет година (135 милиона евра).

Просечан износ девизне штедње по партији крајем септембра 2025. године износио је више од 4.000 евра. Уколико се изузме најбројнија категорија депозита (до 500 евра) која чини 72,8 одсто укупног броја партија, односно свега 0,7 одсто укупног износа девизне штедње, просечан штедни улог износио је готово 15.000 евра.

Међугодишња инфлација у Србији је у септембру ове године успорила и износила је 2,9 одсто и налази се унутар граница циљног распона Народне банке Србије (3±1,5%), док је просечна инфлација у првих девет месеци 2025. године износила 4,3 одсто.

Релативна стабилност курса динара према евру очувана је и током 2025. године, у условима преовладавајућих апрецијацијских притисака.

Народна банка Србије је у првих девет месеци ове године интервенисала нето куповином 430 млн евра, чиме је утицала на повећање девизних резерви на ниво од 29,1 милијарду евра крајем септембра.

Тај износ девизних резерви покрива готово седам месеци увоза роба и услуга, што је више него двоструко изнад минимума предвиђеног међународним стандардима.

Резултати анализе исплативости штедње становништва - 13 година и краткорочна и дугорочна динарска штедња исплативија од девизне

"Да је исплативије штедети у динарима него у еврима, како у кратком, тако и у дугом року, поново је потврдила редовна анализа која је припремљена поводом Светског дана штедње, за период од септембра 2012. до септембра 2025. године", наведено је саопштење.

Таквом резултату су допринеле више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, неопорезивање прихода од камате на динарску штедњу (насупрот опорезивању прихода од камате на девизну штедњу по стопи од 15 одсто), као и постигнута и очувана макроекономска и финансијска стабилност већ дуги низ година.

Орочавањем штедње од септембра 2012. на годину дана и њеним реорочавањем у периоду од 13 година, штедиша би на улог од 100.000 динара на крају периода орочења, у септембру 2025. године, добио више од 60.000 динара (више од 500 евра) више од штедише који би у том периоду на штедњу у еврима положио противвредност истог износа (Табела 1).

Штедња у динарима, која је орочена на период од годину дана (без занављања) у периоду од 13 година, била је исплативија од штедње у еврима у чак 99 одсто посматраних годишњих потпериода.

Наиме, уколико би штедиша орочио износ од 100.000 динара у септембру 2024. године у динарима, на крају периода орочења (у септембру 2025. године) добио би преко 1.800 динара (16 евра) више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности 100.000 динара (Табела 2).

Када је реч о другим роковима орочења, штедња у домаћој валути орочена на рок од три месеца, била је исплативија од такве штедње у еврима у 92 одсто посматраних тромесечних потпериода, док је динарска штедња орочена на две године била исплативија од исте штедње у еврима у свим посматраним двогодишњим потпериодима орочења, посматрајући период од септембра 2012. године.

На темељу наведених анализа се недвосмислено може закључити да је у протеклих тринаест година и краткорочно, и дугорочно било исплативије штедети у динарима.

Динарска штедња бележи динамичан раст у претходних 13 година, што се позитивно одразило и на показатељ динаризације депозита привреде и становништва, тако да је он више него удвостручен и у септембру 2025. године износи 46,3 одсто (у септембру 2012. године - 18,8 одсто).

Народна банка Србије ће и у наредном периоду остати посвећена даљем унапређењу процеса динаризације финансијског система, континуираном праћењу и анализи штедње, као и указивању на значај штедње и њеном подстицању, првенствено штедње у домаћој валути.

Народна банка Србије (НБС) ће и ове године програмима финансијске едукације од 27. до 31. октобра традиционално учествовати у обележавању Светске недеље штедње.

НБС, као друштвено одговорна институција, спроводи програме финансијског образовања за све узрасте, наводи се у саопштењу и додаје да у оквиру финансијске едукације деце и омладине - Народна банка доприноси унапређењу информисаности и разумевању финансијских производа и услуга, почев од најмлађих до најстаријих, јер је финансијско описмењавање један од предуслова за јачање поверења у финансијске институције и развој финансијског сектора.