То је, без сумње, и разлог што многи пензионери, уместо да оду на заслужени одмор - одлазе на радно место. Колико их тако допуњава кућни буџет тешко је рећи, али се процењује да их је више од 30.000.
- Прецизних података о томе колико пензионера ради нема, али је извесно да их је много и сигурно више од броја о којем се говори - каже председник Синдиката пензионера УГС “Независност” Милош Грабунџија. - Многи од њих раде просто из нужде јер с примањима које имају не могу да преживе. Наиме, у Србији има око 1.685.000 пензионера, од којих више од 1.000.000 има примања испод просечне пензије, која износи 29.378 динара. Међу пензионерима чије су пензије испод просека има чак око 360.000 пензионера чије су пензију ниже од гарантоване, која износи 15.113 динара и те бројке говоре саме по себи.
Он указује и да се не зна прецизно да ли се на посао после одласка у пензију чешће одлучују пензионерке или пензионери, али да, према званичним подацима, предњаче жене.
- Многи раде као портири, у складиштима, грађевини, све је више и оних који одлазе у надницу, раде на њивама, велики број жена ради у трговинама... и углавном су плаћени мање од оних који те исте послове раде у редовном радном односу. Поред оних који су ангажовани по уговору о делу, многи пензионери раде непријављени - “на црно”. На такву врсту радног ангажмана одлучују се, пре свега, они који имају мале пензије. Има и доста оних који имају празнина у стажу и принуђени су да раде док не стекну неки услов да оду у пензију - каже Грабунџија, додајући да ће пензионера који раде после доласка у пензију бити и више јер су протеклих неколико година умањиване плате, што ће утицати и на висину пензија.
- Највећи број пензионера који се радно ангажују чини то из нужде, због малих пензија - каже Милош Грабунџија. - Ипак, има и пензионера чије су пензије далеко више од просека и премашују износе од 100.000 динара, а неретко и они, иако сигурно за њихов радни ангажман допуна кућних буџета није пресудна, раде и након одласка у пензију.
По његовим речима, пензионерима који раде уз уговор о делу, током радног ангажмана уплаћују се одговарајући порези и доприноси, а након годину дана може се затражити нови обрачун пензије и она се може повећати. Уз уговор о делу, често се ангажују пензионери за рад у државним институцијама, а они који раде на “црно” на такву могућност не могу да рачунају.
По речима председника Савеза самосталниох синдиката Горана Милића, пензионери могу да раде и после одлска у пензију, уз поштовање неколико услова - плаћања одговарајућих пореза и доприноса. Он указује да се на рад по одласку у пензију одлучују углавном они који имају мала примања, али и да има оних који то чине из других разлога.
- Да би неко могао да почне да ради, мора имати најмање 15 година, али није прописана горња граница, што значи да старосни пензионер може да заснује радни однос или оснује самосталну делатност и да му се, при том, не обуставља пензија - каже Милић. - На радни ангажман после одласка у пензију пензионери се одлучују из различитих разлога, а зато их и ангажују послодавци - допуна кућних буџета, искуство, радна снага. Тако многи пензионери настављају да раде, попут адвоката, власника самосталних радњи, али и припадника војске и полиције који у пензију одлазе релативно млади. Нажалост, друга страна медаље говори другу причу - због изузетно малих пензија, које нису довољне за иоле пристојан живот, многи пензионери принуђени су да траже посао и заиста је поражавајуће да они од пензије, коју су остварили радећи више деценија и уплаћујући новац у одговарајући фонд, не могу да живе.
Д. Млађеновић
