Тако је највећа просечна фебруарска зарада забележена у финансијским делатности и делатностима осигурања – 86.359 динара, и она је 38.140 динара више од републичког нето просека. Изнад републичког просека су и зраде у информисању и телекомуникацијама – 78.397 динара, снабдевању електричном енергијом и гасом – 73.644, рударству – 69.734, државној управи и обавезном социјалном осигурању – 58.127, стручним, научним и иновационим делатностима – 57.742, образовању – 51.127, пословању некретинама – 48.805 и здравству и социјалној заштити – 48.522.
У оквиру свих 19 делатности које обрађује Републички завод за статистику у три занимања забележене су просечне фебруарске плате веће од 100.000 динара.
Најмања фебруарска нето плата забележена је у делатности припремања и послуживања хране и пића – 28.382 динара, затим у поправци рачунара – 29.248, осталим услужним делатностима – 29.285, преради дрвета – 29.709 и производњи одевних предмета – 30.923.
Десет делатности имају просечну фебуарску зараду мању од просека на нивоу државе.
По подацима Републичког завода за статистику, нето фебруарске плате у саобраћају и складиштењу су 43.752, снабдевању водом и управљању отпадним водама 43.625, прерађивачкој индустрији 42.798, грађевинарству 42.051, административним и помоћним услужним делатностима 41.105, уметности, забави и рекреацији 41.086, пољопривреди, шумарству и рибарству 40.611, трговини на велико и мало 39.900 и осталим услужним делатностима 38.180 динара.
Мање од 100.000 динара, али далеко изнад фебруарске просечне зараде, остварили су запослени у финансијским услугама – 96.962, производњи дуванских производа – 89.589, експлоатацији сирове нафте – 89.424, научном истраживању и развоју – 87.007, производњи основних фармацеутских производа – 80.489, осигурању и реосигурању – 80.009, производњи кокса и деривата на нафте – 74.795, експолатацији угља – 72.476 и телекомуникацијама – 72.408 динара.
Љ. Малешевић
