За сада је то добра прилика да се мало ушеди, али је питање тренутка докле ће снижене цене трајати.
Наша земља није никада оскудевала за овом уљарицом па је тако и у овој жетви добила довољно зрна за домаће потребе и извоз, упркос великој суши . Према подацима Пословне заједнице „Инудстријско биље”, са око 220.000 хектара и просечним приносом од три хектара, имамо око 660.000 тона сунцокрета у овој жетви.
Србија има три велика произвођача уља и приватне робне марке трговинских ланаца које имају нешто ниже цене него брендирана уља.
Квалитет домаћег уља је виши од стандарда ЕУ јер се тамо за производњу јестивог уља користи 51 одсто сунцокрета, уљане репице и соје декларише као сунцукретово уље, док је код нас чак 90 одсто процената уља чини сунцокрет.
Пошто имамо сировину и квалитет, зашто цена готове намирнице у протеклих годину дана иде нагоре питају се купци док уљаре и аграрни аналитичари указују на то да је сунцокрет лане коштао у жетву 38 динара, а да је према извештају Продуктне берзе Нови Сад од прошле седмице килограм сунцокрета био 65,4 динара, а од понуђених 1.650 тона продато свега 75 тона.
Са прерадом новог рода сунцокрета још у августу кренула је “Викториа оил”, чији је директор Синиша Кошутић изјавио за “Дневник” да је цена домаће намирнице нижа него у ЕУ, где је литар зејтина изнад два евра. Изузетак су само Хрватска и Словенија, пошто је тамо флаша ове намирнице мало јефтинија.
Кошутић је истакао да су свесни да је уље основна животна намирница, и да ће се зато зејтин као и ранијих година продавати на домаћем тршишту јефтиније него што кошта готов производ на инотржишту.
– Цена сунцокрета у жетви била је скупља за 20 динара по килограму, а ако се рачуна да за литар уља треба 2,5 килограма сунцокретовог зрна види се да су трошкови порасли за трећину него лане. Купци треба да знају да цена уља у радњама није и продајна фабричка цена јер се у коштању намирнице додају трговачке марже, трошкови транспорта и складиштења, па се не може закључити да је ова година донела велики профит уљарској индустрији - подвукао је Кошутић.
Аграрни аналитичар Бранислав Гулан указује на то да се цена сунцокрета формира на пресеку економске године за ову културу, а то је октобар, на основу набавне цене сировине која чини око 80 одсто удела у укупним трошковима.
- Очекивало се да ће цена сунцокрета у овој жетви бити 49 динара и у том случају малопродајна цена литра уља бити 150 динара – наводи Гулан. Али је уследео скок цене чији се разлози налазе у пандемији ковид-19, дешавањима на светском берзанском тржишту и што су приноси подбацили посебно у Румунији и Бугарској, а мање у Русији и Украјини.
Годишња потрошња 12 литара уља
У Србији се годишње произведе око 180.000 тона јестивог уља по литру, а око 100.000 тона извеземо јер по глави становника се троши 12 литара уља годишње, односно 82.000 литара – напомиње Гулан и новоди још и податак да на инотржиште продамо око 150.000 тона сунцокрета.
Оно што је важно за наше грађане, истиче Гулан, јесте што имамо сировину доброг квалитета, високу снабдевеност и извоз, али, с друге стране, различите цене у односу на произвођаче.
Гулан наглашава да цена уља у Србији може да расте све док народ може да плаћа, и зато би држава требала да предузме мере да не дође до новог поскупљења.
- Дражава може на смиривање цена да реагује посредством Робних резерви, премда је сада рано за то, али ако се настави раст цене треба се одупрети нови поскупљењима - истиче Гулан. - Једна од мера могла би да буде да се на тржиште пусти 8.000 до 12.000 тона, а може и да се увезе, али се тада може догодити да увеземо оно што смо извезли и да уље буде скупље него што смо га продали.
З. Делић
