Привредна друштва су прошле године својим партнерима остала дужна чак 2.613 милијарди динара – 3,2 одсто више него 2017.
Рокови плаћања код губиташа изнозе 251 дан, а по питању наплате потраживања и плаћања обавеза, највише финансијске дисциплине има међу привредним друштвима која су на листи „100 нај” Агенције за привредне регистре с највећим пословним приходом и она су своја потраживања наплаћивала за 51 дан, а плаћала своје обавезе за 73 дана, саопштено је прошле недеље у АПР-у.
Оснивач организације „ProFectum”, која се бави едукацијом и унапређењем пословних вештина Милорад Миливојевић, објашњава да фирма која успе да 20 одсто повећа продају, а пет одсто наплату, може остварити повећање профита од 80 одсто.
– У Србији је наплата постала озбиљан проблем, и ситуација је таква већ десетак година, постало је нека врста опште културе, а фирме нестају с тржишта, иако су биле ликвидне, јер су имале ненаплаћена потраживања – навео је он.
Миливојевић је за Танјуг казао да је на стручним семинарима могао чути различите примере, међу којима и да фирма која не даје своју робу на одложено нема проблема с ликвидношћу, а да она која је флексибилнија и то дозвољава, упада у проблеме.
– Ми саветујемо – а то фирме још увек тешко прихватају – да се прилагоде стању на тржишту и да схвате да није свако купац и да треба имати у виду да, када се роба узме, треба је и платити – рекао је он.
Како је казао, то није проблем само у Србији већ да свуда у свету постоји проблем с наплатом.
Избегавање камата
– Важно је знати да редовна наплата омогућава дужнику да избегне разне камате, казне, као и трошкови принудне наплате. У случају дуговања друштво губи репутацију и пословни рејтинг, који је показатељ ликвидности и уредности у пословном свету – рекао је Милорад Миливојевић.
По његовим речима, мала и средња предузећа имају већи проблем јер је већа конкурентност, а најугроженији су увозници јер они своје обавезе морају да плате одмах, а онда чекају на новац.
Саговорник Танјуга је истакао да се све више предузетника одлучује да потраживања наплати судским путем.
Миливојевић наводи и да је веома битно и то што се све фирме одлучују да унутар својих редова имају посебно одељење које ће се бавити само наплатом.
– Адекватна наплата је одраз финансијског здравља компаније јер, ако не платимо продату робу, губимо зараду, а у исто време и даље дугујемо својим добављачима – рекао је он.
Повећање наплате има позитиван ефекат на раст профита, односно највећи утицај на реалну профитабилност, истичу стручњаци.
У тој организацији наводе да су најчешћи разлози за блокаду фирми пореске обавезе или обавезе према пословним партнерима, а међу њима је највише предузетника и малих предузећа.
Д. Вујошевић
