То би могло довести до тога да се из тих земаља дизелаши преселе у мање развијене земље, односно оне у којима су еколошки стандарди много нижи. Међу њима је, наравно, и Србија јер се у нашој земљи могу возити аутомобили с дизел-моторима еуро3 стандарда, док је у земљама Европске уније тај стандард много виши.
То је за возаче у Србији добра вест пошто је познато да многи воле баш дизел-аутомобиле, о чему сведочи и број увезених половњака. Као разлог за то, власници дизелаша наводе да су та возила економичинија од оних која користе бензин или неко друго гориво. Међутим, познаваоци указују на то да то напросто није тачно и да је урбана легенда да су дизелаши исплативији и јефтинији за коришћење.
Слика је сасвим другачија – иако дизелаши троше мање горива, оно је скупље, а скупље је и одржавање, сервис... Тако је, рецимо, за одржавање дизелаша у првој години потребно више од 500 евра, а како буде старио, мораће све више да се улаже.
На популарној Најлон пијаци у Новом Саду, где се продају и половна возила, протеклог викенда понуда аутомобила била је велика. По свему судећи, то је и разлог што су цене биле повољне јер се, рецимо, луксузни дизел-аутомобил стар десетак година могао купити за око 7.000 евра, док је за исти такав, али нов, потребно изнад 25.000 евра.
Било како било, годишње се у Србију увезе више од 100.000 половних аутомобила, а дизелаши предањаче. Тако је лане увезено 154.000 половних возила, међу којима 131.000 путничких, а две трећине, односно 87.000, било је дизелаша. Истовремено, увезено је 44.000 половњака који као погонско гориво користе бензин и тај однос половних дизелаша и бензинаца не мења се већ неколико година.
Да ли ће и евентуално већи прилив дизелаша из Европе – а очекује се да би их уз пооштравање еколошких стандарда у ЕУ, само у Немачкој било око 12 милиона прекобројних – утицати на снижење цене тих возила у нашој земљи, такође је тешко рећи. Наиме, реч је о возилима с еуро5 и вишим стаднардом и у погледу старости и издувне емисије много су квалитетнији него она која су код нас у саобраћају па ће, с обзиром на њихову старост и цену, а куповну моћ наших грађана, бити многима недоступни.
По речима секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, готово по правилу возила који не задовољавају високе еколошке стандарде који важе у ЕУ заврше у земљама Источне Европе па и Србији.
„У односу на путничка возила с дизел-моторима, постоје еколошки прихватљивији аутомобили који као погонско гориво користе бензин, течни нафтни гас, компримовани природни гас, електричну енергију и различите комбинације тих горива и у Европи се њихова употреба, где год је то могуће, фаворизује“, каже Мићовић.
Наиме, додаје, уводе се таксе које заправо употребу путничких дизел-возила чине мање исплативим и неповољнијим па се возачи одлучују да купе аутомобиле који не користе дизел-гориво.
Д. Млађеновић
