Одлука донета у Немачкој – а сличне одлуке, прописе и законе доносе или ће донети и многе друге европске земље – из центара великих градова практично ће протерати све дизел-аутомобиле па ће се куповати еколошки прихватљивија возила. То би, истовремено, могло значити да ће у мање развијене земље, а пре свега земље у којима су прописи везани за заштиту животне средине мање строги, стићи аутомобили који неће моћи да се користе у развијеним земљама.
Више тих возила могло би стићи и у Србију, где би, да апсурд буде већи, њихов евентуални увоз побољшао ситуацију везану за емисију издувних гасова на нашим друмовима. Разлог је сасвим једноставан: у Србију се могу увозити аутомобили који имају еуро 3 моторе, који су произведени почетком овог века, па би возила чији мотори задовољавају далеко више стандарде – еуро 4, еуро 5 и еуро 6, заправо значили мање загађења, пре свега у великим градовима.
По речима Звездана Калмара из Центра за екологију и одрживи развој, било би добро да се регулише увоз половних возила тако да се увезе мање дизел-возила него оних која користе бензин, и обезбде олакшице при куповини возила која користе течни нафтни гас.
„То би побољшало садашњу ситуацију са становишта квалитета животне средине и утицало на то да се смањи старост домаћег возног парка. Истовремено, били бисмо у тренду који је све присутнији у Европи – где се све више купују возила која користе бензин, електровозила...“, каже Калмар.
Звездан Калмар указује на то да је потребно дестимулисати коришћење сопственог возила, и то тако што ће се побољшати јавни превоз у градовима и између њих.
„ Садашњи квалитет и брзина јавног превоза у Србији су ниски и ако се то не промени, и даље ће се више користити сопствена возила. Да то није добро, потврђује и то што се за увоз горива, резервних делова... троши више од десет одсто бруто домаћег производа“, наводи он.
Помоћник директора Агенције за безебедност саобраћаја Зоран Алимпић истиче да је у Србију могуће увозити возила еуро3 стандарда, што дефинише важећа уредба која прописује ниво издувне емисије и буке.
„Истина је да се у Србију увози више половних аутомобила који користе дизел-гориво и тако је већ годинама. Лане је увезено 154.000 половних возила, међу којима је 131.000 путничких, од којих је две трећине, односно 87.000, дизелаша, док је увезено 44.000 аутомобила који као погонско гориво користе бензин“, каже Алимпић.
Та слика практично се не мења већ четири године, а сваке се број укупно увезених половних возила повећава 10 до 15 одсто.
„Не очекујем да ће у Србији, због тога што се најављује да ће понуда дизелаша бити много већа, увоз, а нарочито продаја половњака бити много већи. Наиме, реч је о возилима, која ће, с обзиром на њихову старост и цену и куповну моћ наших грађана, бити многима недоступни, а свакако треба рећи да су возила с еуро5 и вишим стаднардом и погледу старости и издувне емисије много квалитетнији него возила која су код нас у саобраћају“, каже Алимпић.
По речима секретара Удружења нафтних компанија Србије Томислава Мићовића, досадашња пракса говори да, по правилу, кад се Европа решава неких возила који не задовољавају високе еколошке стандарде, она заврше у земљама Источне Европе па и Србији.
„ У односу на путничка возила с дизел-моторима, постоје она која су еколошки прихватљивија – на бензин, течни нафтни гас, компримовани природни гас, електрична возила и различите комбинације тих горива и где год постоји алтернатива, Европа то фаворизује“, каже Мићовић: „Наравно, реч је о путничким возилима, а евродизел ће и даље бити погноско гориво за аутобусе, грађевинске и пољопривредне машине, камионе и ваздушни саобраћај јер за сада не постоји технолошко решење да се ефикасно замени.“
По његовим речима, нема разлога да се у Србији продаје дизел-гориво гасно уље 01, намењено за пољопривреду.
„Реч о гориву које има 100 пута вишу концентрацију сумпора него евродизел и нема никаквог разлога да се то гориво и даље продаје јер сва та возила могу користити евродизел“, каже Мићовић.
Д. Млађеновић
