Што се више иде ка периферији, цене се спуштају, и то драстично. У Србији није лако ни покренути ни водити мали бизнис, а баш та врста пословних људи закупљује локале па и ту треба тражити разлог слабог интересовања. Осим тога, ту је и нова, врло озбиљна конкуренција. На ободима већих градова у Војводини изграђени су тржни центри. Ту је избор свих могућих роба и услуга већи, нуде се бесплатни концерти, радионице за децу, Зато се тамо иде породично – на излет и у куповину.
Каква је ситуација у мањим и већим градовима, пре свега у Новом Саду? Змај Јовина и Дунавска улица су пуне, а купци радо посећују и тржни центар „Биг” на периферији. Ускоро неће морати да иду тако далеко, према Клиси. Близу СПЦ „Војводина” гради се нови тржни центар. Биће ту лако да се скокне, посебно становницима Лимана.
– Отварање тржних центара дефинитивно утиче на тржиште издавања некретнина – каже менаyер у агенцији за некретнине „Имо центар” у Новом Саду Марина Ивковић. – Многи велики брендови су се преселили тамо да буду ближе потрошачима. Баш долазак компанија које нуде брендирану робу променио је и тржиште оних који закупљују локале близу центра. Ту су ишли махом купци с нешто плићим yепом. Данас је таквих мало, а и они радије бирају брендирано. У Змај Јовиној улици и Дунавској с уличне стране опремљен локал од 50 квадрата се месечно рентира за 1.000 евра. У околним улицама ту где се људи шетају је 500 евра. Већ мало даље се пада и на десет евра. Газди се исплати да макар симболично заради и да не сноси сам трошкове, али нема заинтересованих, као ни у старијим деловима града између центра и периферије.
У Новом Саду се појединци сналазе тако што локале издају повољно за канцеларије. У Центру „Лупус” више је писаћих столова него тезги, мана му је што није с уличне стране, према пешачкој зони. Интересовања за локале има и у новоизграђеним деловима града, попут Булевара Европе. Ту је много нових станова. Усељавају се људи који не желе да за сваку ситницу иду даље од неколико улица па се ту траже локала за фризерске салоне, кројачке радионице. Већи трговински ланци ту траже веће локале за самоуслуге, а цене су и упола ниже него у центру града.
С променама навика потрошача срећу се и рентијери локала у Зрењанину. Од када је пре две године отворен тржни центра „Авив”, купци су се преселили тамо, а погодује им што су добили и аутобуску линију до те дестинације.
– Закупци локала се интересују само за ужи центра града – објашњава Гордана Божић из агенције „Гсигма”. – Ту се за локал од педесетак квадрата плаћа месечно од 500 до 750 евра. За околне улице нико и не пита. Власници који то могу, шалтују се на нове послове и инвестиције. Код нас је то изградња хостела. Све је више пословних људи који долазе у Зрењанин да ту проведу три или шест месеци. Власници станова за издавање више воле сталне подстанаре, а хотелски капацитети често нису доступни, или немају довољно звездица. У Зрењанину се зато подижу два хостела с мањим апартманима, и то од шест до осам јединица. До сада су се махом нудили преправљени простори у старим кућама. То баш није било по укусу те нове врсте закупаца. Али ето, када има интересовања, нађе се и новац за инвестиције.
Д. Вујошевић
Кафићи и канцеларије у Руми
– Рума нема тржни центар – каже Тијана Милошевић из агенције за некретнине. – Најскупље се издају некретнине у самом центру, на градском тргу. Ту је цена од 500 до 700 евра за локал од педесетак квадрата. Највише их изнајмљују приватници за кафиће. На периферији локал исте величине и опремљености може се унајмити за 80 евра, али тешко тако иде. Зато се на ободе града углавном измештају канцеларије јер је то јефтиније. Неко време су банке биле заинтересоване за центар, али сада се више и не сећам када је дошла нека нова банка да код нас отвори експозитуру и изнајми локал.
