Пензионерима дају кеш, младима стамбене кредите
Због тога раст кредита у Србије банке већ подуже мере промилима а не процентима.
Финансијска кућа пажљиво процењује да ли клијент може да редовно отплаћује рате, а онај коме је новац потреба исто то. Најпожељнији клијенти за банке су пензинери због редовних примања. А стручњаци саматрају да је, због пада цена некретнина данас најрационалније узети стамбени кредит. Према подацима Крединог бироа Удружења банака за конац априла кредити дати становништву износили су 687,25 милијарди динара. Највише новца уложили смо у стамбене зајмове 375,43 милијарде, а следе потом готовински 207,65 милијарди. Потрошачки још увек каскају са 24,17 одсто . А у категорији становништва воде се и зајмови дати пољопривредницима 42,72 одсто. Ту су и они из рубрике остало 37,27 одсто који се односе највише на рефинансирање старих обавеза. У целини грађани су се задужили за 0,4 одсто више у априлу него у марту.
Највећи пад банке бележе због слабијег узимања стамбених кредита и то већ из године у годину. То баш и највише утиче да нам статистика о кредитима буде каква јесте. Када се купују квадрати онда се узимају зајмови од 30.000 до 50.000 евра. Када с ради о готовинским кредитма онда је то 500 евра до 1.000 евра па на више. У један стамбени кредит стане 30 до 50 готовинских. Готовински се одобарвају данас махом у динарима и нису индексирани. Али се однос лакше разуме када се то прикаже у еврима.
Свако би код нас могао да наведе бар десетак добрих разлога де се узме готовински кредит. Нешто готовине увек добро дође, поред тога клијенти се за ове зајмове одлучују када им на наплату стигну нагомилани рачуни за електричну енергију,комуналије,порези. Када припрети принудна наплата готовински кредит или рефинансирајући изгледа као савршен спас. Шта је у овом времену застоја најбоље за грађане, а шта за банке?
- Уколико брачном пару треба стан а процењују и они и њихова банка да су подобни за зајам. Односно ако имају добра примања и посао који је сигуран на дужи или бар на средњи рок, онда је право време да се задуже и купе стан. Цене некретнина у Србију су већ доста пале и сада се исплати ући у такву инвестицију-каже др Александар Васиљевић са Факултат за правне ипословне студије „др Лазар Вркатић„ у Новом Саду. При томе је најбитније да процене какву будућност има посао којим се баве . А то пажљиво прате и банке. Посебно се о будућности радног места води рачуна отакако је најављена реционализација у јавном сектору. О томе како банке гледају на то, Живојин Савић, извршни директор за послове са становништвом у Комерцијалној банци, каже:
- Свакако да је вероватноћа редовног враћања зајма за све банке јако битна. Пошто јавни сектро више није тако сигуран сви траже клијенте који то јесу. Сада су то пензионери који имају редовна примања. Све је више понуда банака за ту популацију и код нас али и код колега-објашњава он. Кредити се одобравају старијој популацији најчешће уз полису осигурања. То значи да ће у случају да се деси нешто не предвиђено осигуравајућа кућа исплатити зајам до караја. Наследници са тим неће имати тешкоћа.
Ово је додатни ризик. Зато су зајмови за најстарије суграђане нешто мало скупљи ,камате се крећу око 16 одсто годишње.
Д. Вујошевић
Грађани редовне платише
Број грађана који дуже од 60 дана не измирују рату зајма расте из године у годину. Када протекне два месеца од датума који је договорен са банком то је и званична доцња која се евидентира у Кредитном бироу. Од краја прошле године па до завршетка првом тромесечја она је код нас порасла са 6,8 на 7,1 одсто. То се односи на све врсте кредита. Најмање је кашњење код стамбених кредита око три одсто.