30.000 ХЕКТАРА ПАШЊАКА ПРОМЕНИЛО НАМЕНУ ОД 2008. ДО ДАНАС
РАТ БАНАТСКИХ СТОЧАРА И РАТАРА НЕ ПРЕСТАЈЕ! Ору и косе пашњаке, а немају стоку ХИЉАДЕ ХЕКТАРА УЗУПИРАНО
Пашњаке у Банату у околини Чоке, Сенте, Кикинде, Беле Цркве, Ковина, града Зрењанина и даље отимају ратари, ору или косе траву, а немају стоку. На овај проблем указују сточари из многих банатских места, али из бачких села и наводе да је од 2008. године до данас у АП Војводини око 30.000 хектара пашњака променило намену – легитимно или узурпацијом.
Како истиче Удружење „Агропрофит”, које у свом саставу има производну групу товних расних говеда, да је све заправо почело када је Управа за земљиште у давање у закуп пољопривредног земљишта уврстила и пашњаке, а закупце нико није упозорио да немају право од пашњака да праве оранице, што их сада не ослобађа одговорности јер је закон то регулисао.
У Банату се обим узурпираних пашњака још не зна јер локалне управе које, штетно за сточаре, издају у закуп пашњаке и онима којима су непотребни, немају евиденцију чак ни у локалној администрацији и не знају да се без дозволе надлежних служби пашњаци не могу косити.
Један од узурпатора пашњака на подручју катастарске општине Падеј посејао је сунцокрет на пашњаку и када је то приметила чуварска служба и покренула поступак, одговорио је да он није са тим упознат, већ је то на 50 хектара урадио његов тра-кториста!
Специ-јална компанија Доо „Еко оаза Натурпарк” из Аде обавља контролу на око 6.000 хектара заштићеног и полузаштићеног простора уз реку Златицу и Тису и досад је утврдила десетак прекршаја у коришћењу пашњака и уз помоћ инспектора за заштиту природе и специјалног одељења Министарства унутрашњих послова поднете су пријаве и у току је сабирање доказа за потребе тужиоца.
Сточари у Банату, где је суша по правилу елементарна непогода, желе да уз помоћ државних служби обезбеде кошење пашњака као и простора уз реке и канале, о чему је упознато Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде. Власници говеда и оваца у Банату пашарење сматрају економски корисним и биолошки важном мером за очување припродних ресурса. Помињу Царску бару недалеко од Ечке, у којој су пре неколико година на позив Завода за заштиту природе током лета пасла говеда и на тај начин су сачували подручје од растиња. Међутим, данас је то простор обрастао жбуњем.
Други пример је из Делиблатске пешчаре: пре скоро две деценије са својим стадом оваца и коза тамо је дошао Александар Радојевић из Ковина и велико подручје ове спечифичне пешчаре очистистио од глога. Данас овом највећем фармеру у Банату надлежне институције желе да ускрате боравак у Делиблату, да би површину коју је користио уступили другоме.
Локалне самоуправе најодговорније
У општинама оранице и пашњаке чувају пољочувари и они своја запажања, а знају готово све што се догађа у атару, достављају општинској или градској администрацији, која не тражи помоћ надлежних служби, јер су локални моћници учесници у одобравању ових прекршаја.
Управа за земљиште при Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде реагује на све пријаве и тражи интервенцију општинских органа да процесуирају преступнике и исправе пропусте, али на то нема одговора.
У Сенти кошење пашњака општина је наменила појединцима који немају стоку, иако уз саме пашњаке постоје две фарме – музара и товне расе шароле. Та пракса траје годинама, а финале је понуда тих откоса за продају управо поменутим сточарима. Последњи догађај у к. о. Остојићево потврђује да је у целом сектору велики јавашлук и да нема процесуирања прекршиоца. Тамо су појединци ухваћени да косе траву на пашњаку без дозволе, па су обећали да то неће више чинити и да ће откос оставити. То се није десило. Рол-бале са сеном возе кући. Надлежна служба реаговала је према закону и може се догодити да ови косци буду новчано кажњени па чак и да изгубе статус активног газдинства. На подручју к.о. Лукино Село, Бело Блато и Мужља узорано је више од 50 хектара пашњака за сетву ратарских култура.
На пашњаке катастарске општине Јазово, недалеко од Чоке, преко Тисе долазе ратари из Мола, Утрина и Аде и брзопотезно пашњаке претварају у оранице и углавном сеју сунцокрет. Код жетве ових усева не постоји реаговање ни једног органа, иако пољочувари имају све податке.