Тај однос се, како наводи Јуроњуз, међутим, сада мења.
Фармери незадовољни откупном ценом прелазе на традиционалну производњу својих производа од млека. То је велика количина млека која не уђе у млекаре и у прераду и то је један од разлога мањка који се појавио, тврди Будимовић.
Додаје да музно говедарство спада у најзахтевније послове у пољопривреди и указује да су улагања велика, а да је спорији обрт капитала, а због актуелне ситуације мали пољопривредници су и одустали од тог посла. Он сматра да је неопходно да се трасира пут за производињу млека јер је оно основна животна намирница посебно за одређену категорију становништва.
Свих производа млекаре има, сем млека
Будимовић за Јуроњуз указују и на повећан увоз млека у праху, којим су млекаре претходних месеци надокнађивале недостатак сировине на домаћем тржишту, као и чињеницу да су се мали произвођачи, незадовољни ниском откупном ценом млека одлучили да га сами прерађују и да на пијацама продају сир и кајмак.
Осим тога, и млекаре су своју производњу у периоду када је цена млека била замрзнута, због већег профита, преусмериле на производњу јогурта, путера, павлаке и киселог млека, којима је цена значајно порасла претходних месеци, а који се за разлику од млека могу и даље извозити и у иностранство. За произвођаче је, кажу, највећи проблем што се раст цена млечних производа на рафовима не прелива и на њихове буџете.
Јогурт у последњих годину дана "скочио" с 95 на 130-150 динара
У протеклих годину дана драстично су поскупели сви млечни производи, јер се сточари сналазе и све што произведу покушавају да преусмере на прераду.
То показује и статистика из радњи, јер је цена јогурта са 2,8 одсто млечне масти прошлог октобра била 95 динара, а сада кошта од 130 до 150 динара у зависности од трговинског ланца.
Млекаре су оно што су мање зарађивале на
млеку надокнађивале на оном чему цена није била "замрзнута" – јогурту, павлаци, киселом млеку или сиру. Чаша киселог млека је прошле године у ово време коштала око 25, а највише 30 динара, док је сада од 35 до 40 динара у зависности од трговинског ланца.
Секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, Ненад Будимовић је рекао да је у Србији смањена производња млека због пада сточног фонда, мањи је и откуп од произвођача, храна за краве је лошија због суше, док је и потрошња у једном тренутку била много већа од просечне
Будимовић је за Јуроњуз Србија рекао да је једном морало да се деси да нема довољно млека, зато што је на све муке коју прате ову производњу и млечно говедарство, дошла и једна сушна година, која је преполовила принос сточне хране. Он указује да се тачно зна колико млека се помузе на дневном и месечном нивоу у Србији. Ту раније није било много изненађења, али је очигледно сада дошло до потреса.
