Отете оранице држава најспорије враћа

Уколико се обистини најава директора Агенције за реституцију Страхиње Секулића, обештећење грађана којима је после Другог светског рата одузета имовина могло би почети наредне године, и то преко обвезница чији је рок доспећа 12 година, а годишња камата два одсто.
Restitucija zemlje
Фото: Дневник/Б. Лучић

Максималан износ који бивши власник може добити је 500.000 евра, без обзира на тржишну вредност имовине.

Обештећење би требало да добију они власници или наследници одузете имовине која није могла бити враћена у натури. Агенција за реституцију управо утврђује која имовина не може да се врати у натури, а Пореска управа процењује вредност у складу с критеријумима преноса апсолутних права, при чему је та вредност већа од тржишне. Све у свему, Влада Србије треба да утврди коефицијенте на основу којих ће се израчунавати висина обештећења, с тим што је законом већ предвиђено да за њу из буyета може максимално бити издвојено две милијарде евра јер су нам толике економске могућности.

Враћање одузете имовине у натури ниједног тренутка није било спорно, и ту је Агенција за реституцију велики део посла већ одрадила. Међутим, враћање пољопривредног земљишта у натури није при крају, мада и ту има значајних резултата. Секулић истиче да је враћено готово 17.000 хектара пољопривредног земљишта, што је мали проценат у односу на поднете захтеве. Разлог за то је, како објашњава, успоравање, односно опструкција, пре свега Министарства пољопривреде, и отпор локалних моћника враћању тог земљишта.

92.000 хектара траже наследници

Претходни подаци показују да наследници или стари власници потражују 92.000 хектара пољопривредног земљишта, а до сада је враћено мање од петине. Највеће површине добили су потомци предратних власника у Војводини, и то у Бачкој Тополи, Кикинди, Бечеју, Србобрану, Новом Кнежевцу... Прошле године Агенција за реституцију урадила је измене и допуне законског прописа о враћању имовине управо зато да би се убрзала и олакшала реституција пољопривредног земљишта, тврдећи да би се по новим правилима цео процес могао завршити за четири или пет година, а уколико измене не буду усвојене, враћање њива трајаће барем двоструко дуже, а неке неће ни бити враћене већ ће наследници добити обештећење.

Суштина предложених измена је да допуштају да Влада Србије, у сарадњи с Агенцијом за реституцију, одређује које ће парцеле бити враћене. То би омогућило да, уколико у једној катастарској општини нема довољно обрадивих површина које се потражују, власницима или наследницима може да буде понуђено одговарајуће земљиште у суседној катастарској општини или на некој другој локацији на територији округа. Но, да би се та нова правила могла спровести, морају бити рашчишћени власнички односи, што би и држави омогућило да ефикасније управља обрадивим површинама.

550.000 хектара ораница има држава

Велики проблем представља и чињеница да имовински односи у Србији нису уређени, да је претходних година вођена лоша евиденција о земљишту, да још увек има доста случајева узурпације. Попис државног пољопривредног земљишта никад није урађен, а прошле године у задатак га је добила свака општина. Постоји процена да држава управља с око 550.000 хектара ораница, што је пет пута више од него што се реституцијом потражује. Неспорно је, јер су прописи такви, да пољопривредно земљиште које је сада у приватном власништву пошто га је држава продала, неће моћи да буду враћено потомцима и да ће они добити обештећење у обвезницама, али и мимо тога постоји довољно њива које се могу вратити.

Љ. Малешевић

У Сремским Карловцима није враћена ниједна њива

Агенција за реституцију наследницима је вратила око 20 одсто тражених ораница. По подацима од 14. августа, враћено је 24.200 хектара пољопривредног земљишта, а од свих војвођанских општина једино у Сремским Карловцима није враћен ни један једини хектар.

EUR/RSD 117.1776
Најновије вести