Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство др Вук Радојевић, истакао је на отварању да је ово изузетна прилика да на једном месту, пољопривредни произвођачи могу да се увере како су наши домаћи истраживачи и оплемењивачи радили на стварању нових сорти и хибрида, и који су нови резултати који се могу постићи.
„Увек треба имати у виду да је оплемењивање један захтеван процес, који тражи посвећеност и истрајност, и све то у циљу одговора новонасталим изазовима на светском нивоу, пре свега у склопу глобалних климатских промена, као и када је реч о појави нових штеточина и болести“, рекао је Радојевић.
Он је нагласио да само применом најасавременијих знања и технологија можемо бити конкурентни у домаћем семенарству и на светском тржишту.
Традиција Институтa за ратарство и повртарство „НС семе“ дуга 80 година, како је ресорни секретар истакао, учинила је да ова институција са својим стручњацима оплемењивачима, и својим производима, има место и на домаћем и на светском тржишту.
Једна од основних порука, коју је Радојевић упутио пољопривредним произвођачима, била је да користе декларисано семе у циљу постизања стабилних и високох приноса, како би своју производњу учинили ефикаснијом.
Радојевић је истакао, да према подацима са терена, имамо засејаних 560.000 хектара под пшеницом, да је просечна петогодишња производња око 4,3 тоне по хектару, и да верује да ћемо бити изнад тог просека, те да ће овогодишњи принос задовољити домаће потребе, и да се очекују и значајне количине за извоз.
Он је подсетио да је Секретаријат, заједно са пољопривредницима, за набавку система за наводањавање, за непуне три године уложио преко 2,7 милијарде динара. На тај начин омогућено је наводњавање на нових преко 16.000 хектара обрадивих површина у нашој покрајини.Поред значајних субвенција у системе за наводњавање, Радојевић је подсетио и на значајне инвестиције у уређење каналске мреже и превођење једнонаменског каналског система у двонаменски, односно поред одводњавања стварање услова и за наводњавање. Реч је о заједничком пројекту са републичком Владом, и како је Радојевић подсетио, прва фаза регионалних система и подсистема за наводњавање је завршена, и очекује се почетак друге фазе, што ће омогућити да добијемо нових преко 100 хиљада хектара под овим системима.
Радојевић је изнео да је у току и разрада једне нове и веома значајне мере од стране Покрајинске владе, која ће бити намењена већим пољопривредницима. Идеја је да то буде једна изузетно повољна кредитна линија, у сарадњи са Развојним фондом Војводине, где ће произвођачи ускоро моћи да дођу до повољних, практично бескаматних, финансијских средстава. Мањи пољопривредници имају и даље подршку Покрајинског секретаријата и могу рачунати на субвенције до 70 одсто.
Радојевић је подсетио и да Покрајински секретаријат за пољопривреду и Институт за ратарство и повртарство, који је препознат и као институција од националног значаја, остварују значајну сарадњу када су у питању међународни пројекти.У новембру месецу биће завршен Агрино - ИПА пројекат прекограничне сарадње Србија – Мађарска, и ресорни секретаријат је већ кренуо у припрему документације за наставак овог пројекта-Агрино2, који ће обухватити друге биљне културе, ароматично биље и алтернативна жита. Радојевић је рекао да верује да ће Европска комисија препознати значај наставка овог пројекта, чији је циљ едукација младих пољопривредника да на малим површинама могу да заснују производње од којих могу да остваре егзистенцију.
Државни секретар у Министарству просвете, науке и технолошког развија, проф. др Виктор Недовић указао је да је Институт за ратарство и повртарство је један од најбитнијих института које имамо у држави, институт који је развијао истраживања, радио селекцију, данас има преко хиљаду признатих хибрида и сорти широм света, преко 1.200 овде, са изузетно јаким научним кадром.
„То је институција која сваке године има прогрес, и која треба да буде опремљена како ваља и да развија и људски капитал. Ту се налазе изузетни стручњаци, којима се држава поноси.Свега неколико наших института има титулу да је од националног значаја, а овај је први у области биотехничких наука“, истакао је Недовић који је и званично отворио ову манифестацију.
Истраживачи из Института за ратарство учествују у радним телима које Министарство формира, као што је Савет за науку и у другим радним телима где се креира политика даљег развоја науке, истраживања и иновација у Србији и ту дају значајан допринос.
Директорка новосадског Института за ратарство и повртарство др Светлана Белешевић Тубић је овом приликом истакла да наше сорте, поред високог приноса, имају и квалитет, од којих се добија врхунски хлеб и најфиније пециво. То је зато што је жеља и потреба Института да за свој народ обезбеди квалитетну и здраву храну.
Како је навела, многа истраживања су показала да је уље од уљане репице једно од најквалитетнијих за здравље људи, а наши оплемењивачи са квалитетом наших сорти и хибрида уљане репице то потврђују.
Када је у питању крмно биље, поред нашег сортимента, и наша препоручена технологија, сигурно ће вам омогућити да произведете најквалитетнију храну за домаће животиње.
Кроз осам деценија постојања и рада, Институт је остварио преко 10.000 резултата од стране врхунских истраживача, постао лидер у пољопривредним истраживањима у нашој земљи, али и у региону.
Директорка Института указала је да је нагласак на пољопривредним произвођачима који су најважнији, јер на њиховим парцелама се валоризује сав рад Института, а обавезе Института је да све своје резултате, знање и иновативност пренесе до пољопривредних парцела, јер једино тако пољопривреда може да се развија и једно тако наша држава може бити конкурентна.
