– Ја сам већ посејао грашак, превентивно сам сипао пепео како би све било еколошки чисто и здраво. Поред грашка, засејао сам лук, шаргарепу, першун, зелену салату, кромпир… У мојој башти је све органски, једино ћу хемијске препарате користити за кромпир због златице – рекао је за РИНУ Славко Дамљановић из Љубића.
Он је истакао да је парцелу у којој сеје поврће оплеменио кречом због црва, а а због квалитета земљишта. Када је у питању поврће, струка саветује пре свега примену превентиних мера, како би се спречила појава болести и штеточина.
– И плодоред може бити један од мера заштите, значи смена усева четворогодишњи И петогодишњи плодоред. Иначе, с обзиром на то да је у нашем крају у повртарству највише заступљена производња кромпира, важно је повртарима скренути пажњу да је највећа штеточина кромпиров мољац, посебно у крајевима у долини Западне Мораве – рекла је Љиљана Стојковић Јовановић, саветодавац за заштиту биља Пољопривредне саветодавне стручне службе Чачак.
Она додаје да су најугроженије сорте кромпира оне које се ваде крајем августа и почетком септембра.
Превентивне мере које би могле да ставе под контролу ову штеточину су најпре избор сорте кромпира из ранијих рокова сетве, затим семе мора бити здраво, као и примена четворогодишњег и петогодишњег плодореда, истајла је Јовановићева.
(РИНА)
