Произвођач кромпира из Стипља, под Црним врхом код Јагодине, изјавио је на Градској пијаци да су пољопривредници због ниске цене лане засејали ове године 50 одсто мање површина, а и род је лошији због суше.
Ко је заливао имао је солидан род. Ја сам заливао три пута, каже овај произвођач, који на мало килограма продаје за 70 динара, а џак од 10 килограма за 600 динара.
Кромпир у Поморавља нема традицију као у Драгачеву, Гучи, Горњем Милановцу и неким другим крајевима Србије, али сеје га готво свако сеоско домаћинство за своје потребе а вишак продаје углавом на Градским пијцама,
Највише га сеју пољопривредници у селу Белица код Јагодине поред реке Белице ради заливања, највише млади кромпир, после кога саде купус, као и пољопривредници Параћина, рекао је за Танјуг стручни сарадник за ратарство Пољопривредно стручне саветодавене службе за Поморавски округ у Јагодини Миодраг Симић.
Не сеју се велике количине и због недостатка радне снаге, а ни производња није јефтина, додао је Симић.
Недостаје и адекватан складишни простор, а Европска унија доноси нове стандарде у производњи, третирању и складиштењ, чега се наши пољопривредници прибојавају.
За добар род потребна је пуна агротехника као и за сваку другу пољопривредну културу, квалитетан сортимент, плодоред, одабир замљишта јер кромпир "не воли тешка и мочварана земљишта".
Србија има квалитетан кромпир, квалитетом не заостаје за земљама Европске уније, изјавили су пољопривредни стручњаци који прате производњу кромпира у Поморављу, Ресави и Левчу.
Пољопривредници овог дела Србије највише шеју сорте дизире, беларосе, есма и куроде, наводе они.
